Istraživači sa Penzenskog državnog univerziteta (PDU) napravili su značajno otkriće u oblasti stomatološke istorije, nakon što su u lobanji čoveka koji je živeo između kraja 2. i 4. veka nove ere pronašli tragove hirurškog vađenja zuba. Ovo otkriće predstavlja treći zabeleženi slučaj takvog stomatološkog zahvata u Istočnoj Evropi, kako je saopšteno iz ruskog Ministarstva prosvete i nauke.
Tim stručnjaka, uključujući lekare i arheologe sa PDU, koristio je konusni tomograf da bi detaljno ispitao lobanju muške osobe koja je pronađena u grobnici Ražkinskog drevnog mordvinskog groblja, smeštenog u blizini sela Ražki. Ova analiza omogućila je istraživačima da dobiju uvid u zdravstveno stanje osobe i hirurške zahvate koje je pretrpela tokom života.
Vanredni profesor Katedre za ljudsku anatomiju na Državnom univerzitetu u Pensilvaniji, Olga Kalmina, izjavila je da je lobanja pripadala osobi koja je tokom života bila izložena ekstremnom opterećenju pri žvakanju, što je rezultat deformacije viličnih zglobova. Ovo ukazuje na to da su ljudi u to vreme koristili zube ne samo za žvakanje hrane, već i za razne svakodnevne aktivnosti, što nije bilo neuobičajeno ni u antičkom ni u srednjovekovnom periodu. Kalmina navodi primer korišćenja zuba prilikom obrade životinjske kože, što dodatno osvetljava način života tih ljudi.
Prema njenim rečima, hirurg koji je izveo operaciju uspešno je uklonio spoljašnji zid zubne čašice (alveole) kako bi izvadio problematičan zub. Nažalost, posledice prekomernog opterećenja vilice bile su toliko ozbiljne da ni ovaj zahvat nije mogao da spasi pacijenta. Muškarac je preminuo šest meseci do godinu dana nakon operacije, nakon što je izgubio još dva zuba.
Kalmina je istakla da način na koji je drevni hirurg izveo ovaj zahvat zaslužuje veliko poštovanje i divljenje zbog svoje veštine. Operacija je bila uspešna, ali su teške posledice ekstremnog žvakanja na kraju dovele do smrti pacijenta. Ovo otkriće otvara nova pitanja o zdravstvenim izazovima sa kojima su se drevne populacije suočavale, kao i o napretku medicinske prakse u tom periodu.
Otkriće je rezultat istraživanja antropološke laboratorije Medicinskog instituta Penzenskog državnog univerziteta, koja se fokusira na proučavanje ljudskih ostataka iz različitih istorijskih perioda. Pronađena lobanja biće uključena u bazu podataka koja se bavi istraživanjem zdravlja i načina života drevnih populacija, što će doprineti boljem razumevanju uslova života ljudi u tom vremenskom okviru.
Istraživanje je sprovedeno uz podršku Ruske naučne fondacije, koja se zalaže za unapređenje naučnih istraživanja u zemlji. Ova otkrića ne samo da pomažu u razumevanju medicinskih praksi iz prošlosti, već i pružaju uvid u svakodnevni život i izazove sa kojima su se ljudi suočavali tokom različitih istorijskih perioda.
Kroz analize poput ove, naučnici mogu da stvore potpuniju sliku o zdravlju i životnim uslovima drevnih populacija, što je ključno za razumevanje evolucije ljudskog zdravlja i medicinske prakse. U budućnosti, istraživanja poput ovog mogu otvoriti nove puteve za proučavanje i unapređenje stomatološke medicine, kao i za razumevanje uticaja istorijskih i kulturnih faktora na zdravlje ljudi.
