Adnan Ćerimagić, viši analitičar Inicijative za evropsku stabilnost (ESI) iz Berlina, izneo je za Danas ključne poruke sa samita Evropske unije i Zapadnog Balkana održanog u Tivtu. On ističe da je jasno da se otvaranje klastera 3 nalazi na stolu, ali da se od Srbije zahteva zaustavljanje nazadovanja i otklanjanje štete nastale u prethodnim godinama. Ćerimagić naglašava da je suština ovog samita pokušaj da se pregovori o članstvu Srbije pokrenu nakon petogodišnjeg zastoja, kako bi se otvorio put ka sustizanju Albanije, koja je, za razliku od Srbije, već ispunila prelazna mjerila u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
On ističe da je ovaj samit bio drugačiji od prethodnih, jer su Francuska i Nemačka došle sa zajedničkim non-paperom i usaglašenim pozicijama. Kancelar Merz je na Münchenskoj sigurnosnoj konferenciji ranije naglasio da je umoran od samita koji ne donose konkretne rezultate, i da je ovaj put došao sa konkretnom ponudom, uz očekivanja od zemalja regiona.
Ćerimagić objašnjava da je non-paper važan dokument, koji nudi punu integraciju u jedinstveno tržište EU zemljama koje ispune sve uslove, bez obzira na proces ratifikacije pristupnog sporazuma. Ova ponuda menja dosadašnje parametre proširenja, a posebno je značajno što je dokument potpisan zajednički od strane Francuske i Nemačke, što ukazuje na jedinstven pristup u vezi sa zapadnim Balkanom.
Samit je takođe uključivao sastanak vrha EU sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a Ćerimagić ukazuje na teškoće u prognoziranju da li će Srbija promeniti svoj kurs i unaprediti stanje demokratije, koje je prema švedskom institutu V-DEM na veoma niskom nivou. Iako se čini da su vlasti u Beogradu do sada ispunjavale minimum zahteva, postoji utisak da je Beogradu stalo do EU, što se ogleda u reakcijama vlasti na kritike iz Brisela.
Ćerimagić naglašava da je EU bila nekonzistentna, sa različitim stavovima među članicama o otvaranju klastera 3. U Tivtu je, međutim, predstavljen zajednički pristup, a Ursula von der Leyen je postavila četiri ključna uslova za preporuku otvaranja klastera: pravosuđe, medije, izborno zakonodavstvo i usklađivanje sa vanjskom politikom EU. Postoji nada da će, ukoliko se vlasti u Beogradu pomere, otvaranje klastera 3 biti ostvareno u skoroj budućnosti.
Ćerimagić ističe da samit u Tivtu ne predstavlja napuštanje Srbije, već pokušaj da se Srbija motiviše i vrati na put evropskih integracija. On smatra da je ponuđen paket koji uključuje brzo otvaranje klastera 3 i punu integraciju u jedinstveno tržište EU, što bi moglo postati realnost ukoliko Srbija ispuni potrebne reforme.
U vezi sa regionalnim odnosima, Ćerimagić smatra da Srbija danas značajno zaostaje za Crnom Gorom i Albanijom, što je rezultat svjesne strategije Beograda da uspori evropske integracije. On ukazuje na to da su se vlasti u Beogradu fokusirale na konsolidaciju moći unutar Srbije i širenje uticaja u regionu, što je često dovodilo do tenzija i konflikata.
Pitanje uvođenja sankcija Rusiji takođe ostaje otvoreno, a Srbija se suočava sa izazovima u vezi sa svojim odnosima sa Kinom. Ćerimagić ističe da Evropska unija smatra strateško prodiranje Kine u Srbiju ozbiljnim problemom, a budućnost tih odnosa zavisiće od spremnosti Beograda da ograniči tu dimenziju saradnje.
U zaključku, Ćerimagić naglašava da je ključni test za Srbiju u narednim mesecima kako će reagovati na postavljene uslove i da li će Evropska unija biti dosledna u primeni svojih zahteva. Srbija se suočava s dilemom: da li će nastaviti sa trenutnom politikom ili će se prilagoditi novim zahtevima kako bi osigurala napredak ka članstvu u EU.
