Srbija se suočava sa specifičnom situacijom u vezi s političkim strankama, s obzirom na to da trenutno ima 127 registrovanih političkih stranaka, od kojih je više od dve trećine manjinskih. Mnogi od ovih stranaka ne pokazuju značajniju političku aktivnost. Savo Simić, istraživač Instituta za političke studije, ukazuje na to da su visoki troškovi i strogi zakonski uslovi za osnivanje stranaka doprineli tome da se politički akteri sve više organizuju kroz pokrete, građanske grupe i inicijative. U razgovoru za Euronews Srbija, Simić ističe da je još rano za konačnu procenu efekata snižavanja izbornog praga sa pet na tri odsto, što se dešava u kontekstu aktuelnog ukrupnjavanja političke scene.
Simić se osvrnuo na istorijski kontekst višestranačja u Srbiji, napominjući da su u devedesetim godinama prošlog veka zakoni o političkim organizacijama bili prilično liberalni. Osnivanje političke stranke bilo je moguće sa samo 100 građana sa poslovnom sposobnošću. Tokom perioda do 2009. godine, kada je sprovedena preregistracija političkih partija, zabeleženo je čak 620 političkih stranaka. Iako danas postoji više od 120 registrovanih stranaka, ova cifra ne izgleda tako strašno kada se uporedi sa prethodnim brojem.
Jedan od ključnih razloga zbog kojih se danas ređe osnivaju političke stranke su visoki administrativni i finansijski zahtevi koje propisuje zakon. Simić objašnjava da je 2009. godine usvojen zakon prema kojem je za osnivanje političke partije neophodno 10.000 potpisa birača, što je znatno povećalo prag u poređenju sa ranijim propisima. Ovaj visoki prag za osnivanje stranaka može se uporediti s nekim drugim evropskim zemljama, kao što su Slovačka i Ukrajina, gde je takođe potrebno značajno finansijsko ulaganje.
Simić ukazuje da su zbog ovih zahteva politički akteri sve više skloni formiranju građanskih grupa ili neformalnih udruženja, jer je osnivanje političke partije u Srbiji postalo previše komplikovano i finansijski opterećujuće. On smatra da su ovi izazovi doprineli smanjenju poverenja u političke partije, što dodatno otežava proces osnivanja novih stranaka.
Kada su u pitanju manjinske stranke, Simić naglašava da su uslovi za njihovo osnivanje znatno povoljniji. Potrebno je samo 1.000 potpisnika za osnivanje manjinske stranke, a one imaju i olakšan pristup parlamentu zahvaljujući prirodnom izbornom pragu.
Smanjenje izbornog praga sa pet na tri odsto, koje je sprovedeno 2020. godine, Simić komentariše kao meru koja je trebala da dovede do veće fragmentacije partijskog sistema. Međutim, on smatra da rezultati ove promene još uvek nisu vidljivi zbog trenutnih političkih okolnosti koje favorizuju ukrupnjavanje političke scene.
Simić takođe naglašava da se sve više političkih aktera oslanja na pokrete, inicijative i građanske grupe, što odražava nisko poverenje u političke partije. Prema njegovom mišljenju, nedostatak poverenja je problem koji se vuče već godinama, a povratak poverenja u političke stranke je težak proces.
Govoreći o nedavnim izmenama izbornog zakonodavstva koje omogućavaju biračima da podrže više izbornih lista svojim potpisom, Simić upozorava na mogućnost zloupotreba. On izražava zabrinutost da bi velike stranke mogle koristiti potpisne liste manjih stranaka za vlastite interese, što bi moglo negativno uticati na političku scenu.
Simić smatra da bi umesto trenutnih rešenja moglo biti pametnije smanjiti broj potrebnih potpisa za proglašenje izbornih lista, čime bi se smanjile mogućnosti za manipulacije i olakšao pristup novim političkim akterima. Ovaj pristup bi mogao doprineti zdravijem političkom okruženju i većem broju aktivnih stranaka na političkoj sceni.
