Srbija i njen predsednik Aleksandar Vučić suočavaju se sa izazovom kada je reč o pozivu da postanu članovi Odbora za mir u Gazi, koji je inicirao američki predsednik Donald Tramp. Mnogi analitičari i sagovornici Danasa smatraju da bi Srbija trebala da odbije ovaj poziv, posebno jer nije bila deo prvog kruga odabranih zemalja koje su pozvane. U ovom odboru, od zemalja regiona, poziv su dobili Kosovo i Albanija, dok Beograd, Podgorica i Sarajevo još nisu primili poziv.
Vučić je komentarisao ovu situaciju tokom gostovanja na televiziji Pink, ističući da se lobiralo za sredstva za Kosovo, ali i da veruje da će i Srbija dobiti poziv bez novčanih sredstava. On je naveo da se žurilo da se organizuje ceremonija promocije Odbora u Davosu, ali da su mnogi svetski lideri odbili Trampov poziv. Postavlja se pitanje da li bi Srbija trebala da bude deo ovog odbora, s obzirom na to da je Vučić izrazio nadu da će poziv biti upućen.
Branka Latinović, bivša ambasadorka Srbije pri OEBS-u, naglašava da je Odbor za mir zasnovan na Rezoluciji 2803 Saveta bezbednosti UN i da predstavlja deo Trampovog Plana mira za Gazu. Ona smatra da je većina pozvanih lidera odbila učešće zbog Trampovog pokušaja da stvori alternativu UN. Latinović ukazuje na to da bi Srbija trebala da odbije poziv, jer bi članstvo u ovom telu moglo da podrije ulogu UN, čiju je značajnu ulogu Srbija prepoznala kroz prisustvo mirovnih snaga na svom teritoriju.
Ona takođe ističe da su se ostale članice EU, koje su dobile poziv, takođe izjasnile protiv podrivanja značaja UN, a srpski predstavnici ne bi trebali da učestvuju u radu tela koje može da ugrozi međunarodnu stabilnost. U prilog tome, Latinović navodi da je Odbor vratio svoje nadležnosti prema Rezoluciji 2803, što može značiti da se fokusira isključivo na konflikte u Gazi.
Istraživač Dragoslav Rašeta smatra da bi ulazak Srbije u Odbor bio loša odluka, s obzirom na trenutne tenzije između EU i SAD. Ukazuje na to da bi članstvo Kosova moglo dodatno komplikovati poziciju Srbije. Rašeta veruje da bi Srbija mogla ostati članica do isteka mandata UN Odboru, ali da bi se kasnije mogla povući.
Dragan Šormaz, osnivač Evroatlantskog saveta, upozorava da je Vučić izgubio podršku američke administracije zbog neispunjavanja obaveza iz „Vašingtonskog sporazuma“ i skandala koji je izazvao. On smatra da bi prihvatanje poziva značilo da Srbija priznaje Kosovo kao ravnopravnog partnera, što bi dodatno zakomplikovalo odnose sa SAD i evropskim integracijama.
Vučić je tokom promocije Odbora u Davosu istakao da je važno razumeti zadatke Odbora, naglašavajući razliku između obezbeđivanja novca za obnovu i slanja vojnih trupa. Takođe je primetio da je EU rezervisana prema ovom Odboru, dok Kina nije dala jasne odgovore.
U svetlu ovih komentara i stavova, Srbija se suočava sa važnom odlukom, a očekivanja Vučića da će dobiti poziv za članstvo u Odboru za mir mogu izazvati dodatne tenzije u međunarodnim odnosima. Dok se situacija razvija, jasno je da Srbija mora pažljivo razmotriti sve aspekte ovog potencijalnog članstva i njegov uticaj na njenu poziciju u svetu. Postavlja se pitanje kako će reagovati na eventualni poziv i da li će se prikloniti Trampovoj viziji mira ili ostati verna svojim međunarodnim obavezama i principima.
