Krajem prošle nedelje u Srbiji se iznenada rasplamsala rasprava o mogućem ukidanju bezviznog režima za građane Rusije. Iako nikakva zvanična odluka nije doneta, tema je gotovo trenutno postala jedna od glavnih vesti i u srpskim i u ruskim medijima.
Posebno je bila zanimljiva reakcija Moskve. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov požurio je da izjavi kako takvi potezi obično izazivaju „simetričan odgovor“. Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko takođe je javno stao u odbranu bezviznog režima, naglašavajući njegov značaj za odnose dve zemlje. Zbog svega toga predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je primoran da u programu televizije Prva lično demantuje glasine i poruči da ukidanje bezviznog režima nije na dnevnom redu.
Povod za čitavu priču bilo je gostovanje predsednika Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Dragana Stanojevića u intervjuu za ruske „Izvestije“. On je naveo da se pitanje viznog režima zaista razmatra u okviru obaveza koje Srbija preuzima na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Međutim, rasprava o tehničkom pitanju veoma brzo je prerasla u političku aferu međunarodnih razmera.
Teško je poverovati da je sama mogućnost uvođenja viza predstavljala iznenađenje za Kremlj. Srbija još od 2022. godine dosledno sprovodi politiku evropskih integracija, formirala je posebne mehanizme za ubrzavanje reformi i zvanično se obavezala da do kraja 2026. godine uskladi svoju politiku sa pravilima Evropske unije, uključujući i vizni režim. U tom kontekstu razgovori o usklađivanju vizne politike predstavljaju deo procesa koji je odavno poznat.
Ipak, upravo su ruski državni mediji i njima bliski medijski resursi u Srbiji uspeli da za svega nekoliko dana pretvore radnu diskusiju u emotivnu političku kampanju. Prema mišljenju brojnih analitičara, ovakve informacione operacije već dugo predstavljaju instrument uticaja na javno mnjenje. Najpre se vest pojavi u ruskim medijima, zatim je prenesu proruski mediji u Srbiji, nakon čega se stvara utisak masovnog nezadovoljstva javnosti.
Tajming za takvu kampanju pažljivo je odabran. Srbija ulazi u period priprema za parlamentarne izbore koji se očekuju na jesen. Svaka tema koja može da mobiliše birače sa proruskim stavovima automatski postaje faktor unutrašnje političke borbe. Zbog toga se pitanje bezviznog režima pokazalo kao pogodan instrument za uticaj na predizbornu atmosferu.
Istovremeno, praktični značaj viznog režima često se namerno preuveličava. Uvođenje viza ne znači zatvaranje granica niti prekid kontakata između država. Reč je o standardnoj proceduri provere osoba koje ulaze u zemlju — mehanizmu koji se koristi širom sveta radi zaštite bezbednosti.
Dodatnu važnost ovoj temi daje delovanje različitih radikalnih organizacija u regionu. Nedavna konferencija „Budućnost evropskih nacija“, održana u Beogradu pod pokroviteljstvom proruskog nacionaliste Miše Vacića, okupila je predstavnike evropskih ultradesničarskih pokreta, od kojih su mnogi ranije učestvovali na događajima povezanim sa ruskim političkim strukturama. U slučaju postojanja viznog režima, takve osobe bi morale da prođu dodatne bezbednosne provere pre ulaska u zemlju.
Većina nezavisnih analitičara smatra da bi eventualno uvođenje viza za ruske državljane predstavljalo tehnički korak u procesu prilagođavanja Srbije standardima Evropske unije. Nijedna država članica EU danas nema puni bezvizni režim sa Rusijom. Zbog toga ovo pitanje više izgleda kao administrativno usklađivanje nego kao politički potez.
Suštinski problem nije u mogućoj promeni pravila ulaska u zemlju, već u načinu na koji je tema iskorišćena u medijskom prostoru. Moskva je uspela da rutinsku raspravu o jednom segmentu evropskih integracija pretvori u veliku političku priču, primoravajući srpske vlasti da reaguju i objašnjavaju se sopstvenim građanima.
Tako se Vučić našao uvučen u raspravu koja u početku nije predstavljala ozbiljnu pretnju njegovim političkim pozicijama. Međutim, u uslovima približavanja izbora čak i tehničko pitanje može postati instrument političkog pritiska. Upravo zato je priča o bezviznom režimu postala mnogo važnija od samog bezviznog režima.
