Božidar Švabić je podelio svoju neobičnu priču o ukletoj kući porodice Švabić koja se nalazi u Marinkovoj bari. Ova priča je postala predmet lokalnog interesovanja, a mnogi su verovali da su za sve krive veštice. Iako su svi sumnjali u nadnaravno, događaji koji su se dešavali u ovoj kući su bili toliko jezivi da su čak i najskepitčniji počeli da preispituju svoja verovanja.
Božidar i njegov brat Svetozar su zajedno zidali kuću u Milutinovićevoj ulici na broju 20. Oni su bili poznati kao dobri i vredni zanatlije, a u kući su živeli sa svojim ženama pre nego što su počeli da se dešavaju neobični događaji. Na početku su samo čuli udarce u zid, ali su brzo shvatili da se nešto mnogo strašnije dešava. Božidar je ispričao kako mu je brat rekao da je oko ponoći čuo udarce o zid, što je njega nateralo da se zapita šta se dešava.
Lupanje se nastavljalo noću, a Božidar je počeo da sumnja da je u pitanju nešto više od običnog šala. Njegov brat Svetozar je takođe bio uplašen, jer je svake noći osećao pritisak kao da ga neka nevidljiva sila davi. Božidar je bio šokiran kada je video svog brata kako se bori sa nečim što nije mogao da vidi. Čak je i sam video kako kamenčići padaju sa tavana, a situacija se samo pogoršavala.
Kako su se glasine širile, mnogi su dolazili da ponude pomoć, ali većina njih nije imala rešenja. U jednom trenutku, došao je kum Živorad Vojčić sa harmonikašem, ali su bili pijani i nisu mogli da pomognu. Stanje u kući je postajalo sve ozbiljnije, a Švabići su odlučili da potraže pomoć od vračare. Kada je vračara stigla, odmah je prepoznala da je kuća opčinjena i preporučila im da se što pre isele.
U ovom trenutku, Švabići su bili na ivici mentalnog sloma. Svetozarova žena Radmila je čak došla kod Božidara s pričom da je njen muž vezan i ne može da se oslobodi. Porodica je odlučila da napusti kuću, ali niko nije želeo da je kupi. Na kraju su odlučili da je ponude besplatno, samo da se oslobode tog mesta.
Međutim, čitava situacija je privukla pažnju policije, koja je odlučila da istraži događaje u kući. Ispostavilo se da je Radmila bila povezana sa grupom ljudi koji su pokušavali da izlude Svetozara. Njihov plan je bio da ga nateraju da napusti svoju ženu i da preuzmu kuću. Policija je uhapsila Radmilu i još tri muškarca, a svi su završili na psihijatriji nakon što je utvrđeno da su bili u dubokom psihološkom problemu.
Ova neobična priča o ukletoj kući ostavlja snažan utisak na lokalnu zajednicu i predstavlja svedočanstvo o mentalitetu tog vremena. Beograd se tada razvijao kao moderna prestonica, ali su verovanja u sujeverja i dalje bila prisutna. Priča o Švabićima i njihovoj ukletoj kući ostaje kao podsećanje na to koliko su strah i nepoznato mogli da utiču na život jedne porodice.
Na kraju, ova epizoda odražava složene odnose između tradicije i modernog društva, kao i potrebu za razumevanjem i podrškom u teškim trenucima. Priče poput ove često nas podsećaju na to koliko je važno suočiti se sa strahovima i tražiti pomoć kada je to potrebno.
