Čitaju se i domaći i strani autori, poznati i oni manje znani, klasici i posmodernisti, prozni stvaraoci i pesnici. Svaka književna reč dobrodošla je ovih dana tokom „Noći čitanja“ koje se od protekle srede do ponedeljka ove godine održavaju po jubilarni deseti put. Ovaj godišnji kulturni događaj u Francuskoj, koji se organizuje na inicijativu Ministarstva kulture, ima za cilj da promoviše čitanje u svim njegovim oblicima i dopre do što šire publike.
Namera je jednostavna, ali ambiciozna: da se ponovo probudi želja za čitanjem kod onih koji to malo čine, a da one druge izvede iz njihovih uobičajenih čitalačkih okvira obeleženih tišinom, samoćom ili okruženjem institucija, poput čitaonica, opet u samoći i izolovanosti. Ova inicijativa je posebno važna u današnjem dobu, kada mlađe generacije vreme uglavnom provode ispred ekrana mobilnih telefona ili računara. Sredovečni i stariji slušaoci uživaju na svoj način, tonući u rečenice koje su ih literarno oblikovale u mladosti.
Cilj „Noći čitanja“ je i da se publika „podseti“ na mesta posvećena knjizi, kao što su biblioteke i knjižare, gde će kasnije nastaviti da dolaze. Međutim, javna čitanja organizuju se i u sasvim neočekivanim prostorima. Među ovim neuobičajenim „čitaonicama“ su i zatvori, gde profesionalni čitači pokušavaju da izmene svakodnevicu osuđenicima uz simboliku knjige kao sredstva reintegracije, ili bolnice i domovi za stare kojima se na ovaj način bude nostalgična sećanja i nude „virtualna putovanja“. Čita se u bolničkim hodnicima, čekaonicama, na palijativnim odeljenjima, ali i na železničkim stanicama, na pijacama i u supermarketima, u gradskim trgovima, u industrijskim i napuštenim halama.
Rečenice koje život znače izgovaraju se i u sportskim dvoranama, u svlačionicama između dva treninga, u crkvama i manastirima, kafićima, stambenim zgradama, haustorima, u stanovima, parkovima, šumama. Oni maštovitiji čine to i na ravnim krovovima zgrada, pa čak i u policijskim stanicama ili sudovima. Jednostavno, čita se svuda, ali ponajviše u bibliotekama, medijatekama, knjižarama, školama, univerzitetima, muzejima i pozorištima.
„Noći čitanja“ najčešće se održavaju u večernjim satima, kada to priroda publike dozvoljava, što na primer nije moguće u bolnicama, uglavnom do ponoći, po čemu je manifestacija i dobila ime. U pojedinim slučajevima, književne večeri produžavaju se i do kasno u noć. Formati su veoma raznovrsni; nekada se puštaju snimci, ali se uglavnom čita naglas. Čine to bibliotekari, glumci, pisci, profesionalci iz sveta knjige, umetnici, profesori i nastavnici, ali i obični građani.
Publika može da bude samo puki posmatrač i slušalac, ali i aktivni učesnik. To je prilika i za pisce i čitaoce amatere da se iskažu. Tokom ovog događaja organizuju se paneli, diskusije, razgovori s piscima, pa čak i radionice pisanja. Ponekad se organizuju i slobodni i eksperimentalni formati, muzička i scenska čitanja, čitalački maratoni, čitanja za decu u pidžamama, takmičenja u slem poeziji. Ulaz je uglavnom besplatan, a program je prilagođen svim uzrastima.
Sve, da bi, u duhu druženja, otvorenosti i bez elitizma, knjiga postala bliža običnom čoveku samlevenom u izazovima današnjice i njegov, u ovo vreme sve češće samoće, još verniji prijatelj. Svako godišnje izdanje ima nacionalnu temu, koja služi kao nit vodilja za čitalačke seanse. Do sada su to bili telo, strah, nasleđe, sloboda. Ove godine, tematske lanterne su gradovi i sela, što dodatno oslikava bogatstvo različitih književnih izraza i iskustava u okviru ovog inspirativnog događaja.
