Američki predsednik Donald Tramp odlučio je da odloži uvođenje carina Meksiku na mesec dana nakon telefonskog razgovora sa predsednicom te zemlje Klaudijom Šajnbaum. Ova odluka došla je u trenutku kada su u pitanju i carine na robu iz Kanade, koje je kanadski premijer Džastin Trudo takođe odložio na mesec dana, nakon što je obećao veću saradnju u oblasti zaštite granice. U međuvremenu, carine na uvoz iz Kine, koje je Tramp najavio, trebalo bi da stupe na snagu u utorak.
Tramp je istakao da se Meksiko saglasio da rasporedi 10.000 pripadnika Nacionalne garde na severnu granicu kako bi se suzbilo švercovanje opojnih droga. Prema rečima predsednice Šajnbaum, sporazum podrazumeva i obavezu Sjedinjenih Država da spreče krijumčarenje oružja iz SAD-a u Meksiko. Tramp je na društvenim mrežama objavio da su dve države dogovorile mesec dana za pregovore.
„Željno iščekujem pregovore sa predsednicom Šajnbaum, dok pokušavamo da postignemo sporazum između naših zemalja“, napisao je Tramp. On je dodao da je pred njima mesec dana rada kako bi se postigao napredak.
Tramp je naglasio da bi nove tarife mogle negativno uticati na ekonomske odnose sa trgovinskim partnerima SAD-a, ali je smatrao da bi taj potez bio „vredan cene“ kako bi se ojačali interesi SAD. Usprkos prethodnim dogovorima o slobodnoj trgovini sa Kanadom i Meksikom, Tramp je istovremeno uveo carine od 25% na robu iz dve zemlje, navodeći da tri zemlje ne čine dovoljno za zaustavljanje ilegalne imigracije i ulazak smrtonosnog opioidnog fentanila u SAD.
U svojim objavama na društvenoj mreži Truth Social, Tramp je priznao da bi američki potrošači mogli da se suoče sa višim cenama zbog carina. Američke kompanije često prebacuju teret viših troškova na potrošače, umesto da same apsorbuju dodatne troškove. Tramp je fokusirao svoje komentare najviše na Kanadu, ističući da SAD imaju veliki trgovinski deficit sa ovom zemljom.
„Zašto? Nema razloga“, rekao je Tramp, dodajući da SAD imaju dovoljno resursa i ne trebaju robu iz Kanade. On je predložio da Kanada postane „naša draga 51. država“, ukazujući na niže poreze i bolju vojnu zaštitu.
Tramp je takođe kritikovao druge zemlje, uključujući Meksiko i Kinu, govoreći o „otimačini“ od strane drugih zemalja. On je rekao da će bolne posledice novih tarifa biti vredne truda kako bi Amerika ponovo bila velika.
Kanadski premijer Džastin Trudo je odgovorio na Trampove pretnje uvođenjem carina, najavljujući da će Kanada uzvratiti sopstvenim nametima od 25% na određene američke proizvode. Ove mere uključuju i stopiranje kupovine određenih američkih proizvoda, kao što su alkoholna pića i prehrambeni proizvodi iz država koje je Tramp osvojio na izborima.
Kirsten Hilman, kanadska ambasadorka u SAD, izrazila je razočaranje zbog Trampovih odluka, naglašavajući da Kanada ne želi da eskalira trgovinski rat. Ona je ukazala na to da je manje od jedan posto ilegalnih imigranata koji ulaze u SAD preko kanadske granice.
Meksička predsednica Klaudija Šajnbaum je takođe reagovala, naredivši svom ministru ekonomije da sprovede „plan B“, koji uključuje dodatne mere u odbrani interesa Meksika. Ona je osudila Trampovu tvrdnju da je vlada Meksika u savezu sa narko kartelima, smatrajući to klevetničkom izjavom.
Kina je osudila nove tarife na njen izvoz, najavivši da će ih osporiti u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Kinesko ministarstvo trgovine je istaklo da Trampov potez „ozbiljno krši“ pravila međunarodne trgovine.
U ovom trenutku, trgovinske tenzije između SAD-a, Kanade, Meksika i Kine su na visokom nivou, a budućnost trgovinskih odnosa zavisi od rezultata pregovora i daljih odluka lidera ovih zemalja. Trampova administracija se suočava sa izazovima kako bi izbalansirala nacionalne interese sa ekonomskim posledicama koje nove tarife mogu izazvati.
