Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je danas novoizgrađeni Jedinstveni dispečerski centar za upravljanje železničkim saobraćajem u Beogradu. Ovaj centar će doprineti većoj bezbednosti, automatizaciji i boljoj kontroli železničkog sistema. Tokom obilaska, Vučić je istakao da trenutno 23 osobe upravljaju sa oko 540 kilometara železničke mreže, sa planom da se u narednim mesecima pod sistem upravljanja uključi i pruga Beograd–Subotica.
Predsednik je rekao da će biti potrebno još šest ili sedam meseci da se pruga Beograd–Subotica uključi u sistem. „Imate nadzor nad hiljadama kilometara, a taj nadzor ćemo pretvoriti u upravljanje kada modernizujemo većinu pruga“, naglasio je Vučić. On je takođe razgovarao o stanju pruge Valjevo–Vrbnica, ističući da je taj deo železničke infrastrukture u veoma lošem stanju.
„Od 1976. godine taj deo niko nije pipnuo. Dogovorili smo se da radimo na popravci svega kako se ne bi ugrožavali ljudski životi. Od Kosjerića do granice sa Crnom Gorom stanje pruge je strašno“, rekao je Vučić. Predsednik je dodao da bi kompletna rekonstrukcija te deonice predstavljala ogroman finansijski poduhvat, koji bi mogao da košta više milijardi evra. On je naglasio da je ključno ulagati u održavanje pruga i puteva, posebno zbog izvoza kompanije Stelantis preko luke Bar.
„Moramo da rešimo to pitanje. Za kompletnu modernizaciju biće potrebno oko pet ili šest godina“, rekao je Vučić. Tokom posete, direktor RŽD Internešnal u Srbiji, Mansurbek Sultanov, izjavio je da je procenat završenosti projekta izgradnje Jedinstvenog dispečerskog centra na današnji dan 83 odsto. Ovaj centar obuhvatiće sve pruge koje trenutno upravlja Infrastruktura železnice Srbije i nalazi se u železničkoj stanici Beograd – Ranžirna u Makišu.
Jedinstveni dispečerski centar je opremljen modernim sistemima za upravljanje i kontrolu železničkog saobraćaja, što će omogućiti podizanje nivoa bezbednosti na najviši nivo, efikasnije upravljanje saobraćajem, kao i optimalnu iskorišćenost infrastrukturnih kapaciteta za teretni i putnički saobraćaj. U okviru projekta rekonstruisano je oko 4.000 metara kvadratnih prostora, a uređeno je oko 2.200 kvadrata fasade, zamenjeni su krov, prozori i vrata, kao i instalacije, transformatori, klimatizacija i sistem za gašenje požara.
Uređeno je oko 4.500 metara kvadratnih prostora oko samog objekta. Projekat je podrazumevao dispečersku centralizaciju i energetske uređaje, izgradnju prateće infrastrukture, stvaranje automatizovanih sistema i računarskog kompleksa, isporuku opreme, ugradnju tehničkih sredstava za bezbednost, kao i stvaranje uslova za dijagnostiku kompozicija tokom kretanja voza. Izvođač radova je kompanija RŽD Internešnal, a vrednost projekta iznosi 114,78 miliona evra.
Finansiranje je obezbeđeno iz ruskog kredita za modernizaciju srpskih železnica ukupne vrednosti 230 miliona evra, uz učešće iz budžeta Srbije. Pre izrade Opšteg projektnog zadatka izgradnje Jedinstvenog dispečerskog centra, izvršen je obilazak i pregled više od 200 železničkih objekata, uključujući železničke stanice, vučne podstanice i deonice kontaktne mreže u Srbiji. Stručnjaci Infrastrukture železnice Srbije su prethodno obišli dispečerske centre u Rusiji i sagledali različita tehnička rešenja u Evropskoj Uniji.
Jedinstveni dispečerski centar omogućava automatsku kontrolu železničkih vozila u saobraćaju, kao i trenutni prenos dodatnih informacija od značaja za bezbednost saobraćaja, kao što su deformacije šina, kretanje i pozicije vozova, odroni, krađe ili neovlašćena kretanja u zoni pruge. Novi centar će činiti operativno-upravljački i nadzorni centar Srbije u Makišu, sa regionalnim dispečerskim centrima u Novom Sadu, Nišu i Požegi.
Dispečersko upravljanje saobraćajem vozova u Srbiji odvija se kroz tri centra za daljinsko upravljanje (Topčider, Niš, Novi Sad) i tri telekomandna centra (Makiš, Požega, Niš), koji su u funkciji više decenija. U okviru izgradnje novog dispečerskog centra, modernizovana je celokupna telekomunikaciona infrastruktura koja obuhvata dispečerske veze, mrežu za prenos podataka, lokalnu optičku mrežu u stanici i lokalne mreže u zgradama, centralizovani sistem upravljanja i monitoringa opreme, kao i sistem za registraciju razgovora i audio-vizuelno informisanje putnika.
