Poreska uprava Srbije nedavno je donela rešenja koja se odnose na obavezu plaćanja poreza na prihod od pružanja ugostiteljskih usluga za 2026. godinu. Ovo znači da će vlasnici smeštaja koji izdaju stanove na dan uskoro primiti poreska rešenja. Prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, rešenje se smatra uručenim nakon 15 dana od predaje pošti. Obveznici koji tokom godine započnu ili prestanu da pružaju usluge smeštaja, kao i oni koji imaju promene koje utiču na visinu poreske obaveze, dužni su da u roku od 15 dana podnesu poresku prijavu na obrascu PPDG-4R nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave.
Izdavanje stanova na dan više nije automatska zarada, kao što je to bilo pre nekoliko godina. Naime, tržište „stan na dan“ u Beogradu i dalje je aktivno zahvaljujući turizmu, poslovnim putovanjima i raznim događajima, ali je konkurencija značajno porasla. Dobro vođen stan na dan može doneti oko 10-30% veću zaradu od klasičnog iznajmljivanja, ali uz znatno veći rad i rizik praznih termina. Procene za Beograd govore o prinosu od oko 7-12% godišnje za kratkoročni najam, naspram 4-6% za dugoročni.
Najveći „bum“ u izdavanju stanova na dan u Beogradu zabeležen je između 2016. i 2020. godine. Tokom tog perioda, platforme poput Airbnb i Booking doživele su nagli rast, turizam se povećao, konkurencija nije bila tako jaka kao danas, a cene nekretnina su bile niže, što je omogućilo povoljniji odnos uloženog novca i zarade.
Prema rečima Dušana Uzelca, eksperta za nekretnine, „stan na dan“ predstavlja mini biznis, a ne klasičnu investiciju u nekretnine. Ovaj model iznajmljivanja zahteva aktivno angažovanje, uključujući organizaciju čišćenja, doček i ispraćaj gostiju, kao i kompletnu logistiku vezanu za smene zakupaca. Iako ne zahteva puno radnog vremena, svakako nije potpuno pasivan oblik prihoda.
Uzelac naglašava da je izdavanje „stana na dan“ u suštini mini biznis. „To zahteva da se bavi organizacijom, logistikom, dočekom i ispraćajem gostiju“, objašnjava on. Takođe, ističe da se radi o sivoj zoni, jer još nema regulative koja precizno definiše kako se plaća i naplaćuje ovakav oblik iznajmljivanja. „Teško je dobiti tačne informacije o obimu zarade, ali svakako je isplativije nego klasično iznajmljivanje na mesec“, dodaje Uzelac.
Kada je reč o cenama, tržište „stana na dan“ podložno je sezonalnosti i događajima u gradu. U trenutku kada se organizuju velike manifestacije, potražnja raste, a samim tim i cene. Lokacija takođe igra ključnu ulogu u određivanju cene i vrednosti nekretnine, s obzirom na to da turisti često ne žele da borave na periferiji grada.
U zaključku, Uzelac smatra da je „stan na dan“ i dalje isplativ u Beogradu, ali napominje da to nije pasivna investicija. „Nije pasivan prihod, jer morate aktivno da se bavite prezentacijom stana, odgovaranjem na upite i održavanjem komunikacije sa gostima. Postoje agencije koje pružaju usluge upravljanja, ali to dolazi sa dodatnim troškovima“, napominje on. Ipak, naglašava da je bolje iznajmiti stan nego da stoji prazan, čime se može ostvariti dodatni prihod u dinamičnom tržištu nekretnina.
