U crkvi Svetog Marka u Beogradu danas je održan parastos povodom obeležavanja Dana sećanja na sve stradale i prognane u oružanoj akciji „Oluja“. Ovom događaju prisustvovao je gradonačelnik Beograda, Aleksandar Šapić, koji je istakao važnost sećanja na žrtve ovog tragičnog događaja.
Nakon parastosa, Šapić je, ispred delegacije Grada Beograda, položio venac u Tašmajdanskom parku kod spomenika srpskim žrtvama stradalim u ratovima tokom devedesetih godina prošlog veka na prostoru bivše Jugoslavije. Ovaj gest simbolizuje poštovanje prema onima koji su izgubili živote tokom teške borbe za opstanak.
Venac su položili i drugi visoki zvaničnici, uključujući državnog sekretara u Ministarstvu za rad, Mileta Rosića, kao i delegaciju Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije, predvođenu Dušicom Popović. Pored njih, prisutna su bila i brojna udruženja veterana i boraca, koji su došli da odaju počast svojim saborcima i stradalnicima.
U svom obraćanju, Šapić je naglasio da će Grad Beograd nastaviti da obeležava sećanje na stradale i proterane u akciji „Oluja“. Međutim, on je istakao da se više neće obraćati na ovim skupovima, jer nije zagovornik „previše glasnog tugovanja“. Kako je naveo, oni koji preglasno tuguju često to čine iz potreba za reklamiranjem svog bola.
Šapić je ukazao na to da su devedesetih godina prošlog veka mnogi ljudi glasno izražavali svoje emocije, ali da su oni koji su stvarno delovali često prolazili najgore. Njegova izjava je izazvala pažnju, jer je podsetila na teške trenutke iz prošlosti i na lekcije koje bi trebalo izvući iz njih.
Gradonačelnik je naglasio da je važno ne zaboraviti ono što se desilo u prošlosti, posebno događaje koji su imali pogubne posledice po narod. On je rekao da je hrišćanski praštati, ali i ne zaboraviti. Ukoliko se zaborave stvari koje su se dogodile, čovek izlazi iz domena hrišćanstva i ulazi u „glupost“.
Šapić je apelovao na građane da vode računa jedni o drugima, naglašavajući da je zajedništvo ključno za opstanak. On je takođe podsetio na to da je previše „srbovanja“ dovelo do smanjenja broja Srba na tim prostorima, čime je ukazao na potrebu za promišljenim delovanjem i jedinstvom.
Oružana akcija „Oluja“ počela je 4. avgusta 1995. godine, kada su hrvatske snage napale tadašnju Republiku Srpsku Krajinu, proterivši više od 220.000 Srba sa prostora koje su nastanjivali vekovima. Prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“, tokom ove akcije ubijeno je više od 1.900 osoba, a počinjeni su brojni zločini. Ovaj događaj predstavljao je najveći egzodus civila u Evropi posle Drugog svetskog rata, a njegovi efekti se osećaju i danas.
Ovaj parastos i okupljanje u Beogradu služi kao podsećanje na tragične događaje iz prošlosti i kao poziv na jedinstvo i pomirenje. Važno je da se ovakvi trenuci ne zaborave, kako bi se izgradila bolja budućnost zasnovana na razumevanju i poštovanju. Gradonačelnik Šapić i ostali učesnici ovog događaja pozvali su na dijalog i saradnju među svim narodima, kako bi se sprečili slični sukobi u budućnosti.
