Američke sankcije prema Naftnoj industriji Srbije (NIS) odložene su za 30 dana, objavio je jutros predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U objavi na svom Instagram nalogu, Vučić je istakao da je ovo dobra vest za građane Srbije. Prema dokumentu američkog Ministarstva finansija, sankcije koje su trebale da stupe na snagu jutros u 6 sati po srednjoevropskom vremenu, odložene su do 28. marta ili dok se ne završi odobrena transakcija ruskog vlasništva u kompaniji.
Američko Ministarstvo finansija navelo je da je odluka doneta na osnovu zahteva od 29. januara, kao i naknadne korespondencije sa NIS-om i drugim izvorima informacija. Uoči stupanja na snagu sankcija, Beogradska berza je objavila da je došlo do promene u vlasničkoj strukturi NIS-a, jer je ruski Gazprom Neft smanjio svoj udeo sa 50 na oko 44,85 procenata, dok je Gazprom povećao svoj udeo sa 6,15 na 11,30 procenata. Ovakvi manevari već su primenjivani ranije, posebno prilikom uvođenja sankcija EU prema Rusiji.
Sjedinjene Američke Države su 10. januara stavile NIS na listu sankcija zbog vlasničkog udela ruske kompanije Gazprom Neft, s ciljem da se spreči korišćenje prihoda od energetike za rat u Ukrajini. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa. Kompanija je početkom februara zatražila od Odeljenja za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Vladi SAD odlaganje sankcija, uz podršku vlada Srbije i Mađarske.
Srbija je uspjela da izbegne uvođenje sankcija Moskvi od početka ruske agresije na Ukrajinu, što je čini jedinom evropskom zemljom, pored Belorusije, koja to nije učinila. Ruska kompanija Gazprom Neft poseduje oko 56 procenata akcija NIS-a, dok država Srbija kontroliše oko 30 procenata, a ostatak su manjinski akcionari.
Nenad Gujaničić, glavni broker brokerskog društva Momentum Securities, komentarisao je odluku OFAC-a da NIS-u odobri dodatnih 30 dana za pronalaženje rešenja. On smatra da je ovo i dobra i loša vest. Istakao je da bi trenutne sankcije dovele srpsku privredu u velike probleme, ali da dodatni rok stvara više prostora za pronalaženje rešenja. Gujaničić je primetio da su na globalnom nivou počeli pregovori o okončanju rata u Ukrajini, što može doneti malo nade da će Srbija i njeni građani izbeći kolateralnu štetu.
Srbija se, prema Gujaničićevim rečima, našla između dve velike sile – Amerike, koja kontroliše svetski finansijski sistem, i Rusije, koja ne želi da proda svoje vlasništvo u NIS-u. On smatra da bi rešenje moglo biti u pronalaženju strateškog partnera u dogovoru sa ruskom stranom, pri čemu se kao mogući partner sve više nameće MOL.
Ukoliko američka strana odobri pronalaženje strateškog partnera, Gujaničić veruje da bi to moglo biti održivo rešenje. Međutim, naglašava da je pitanje da li Rusija želi da proda akcije NIS-a. U lokalnom kontekstu, NIS je ključni igrač na tržištu naftnih derivata, držeći 50 procenata maloprodaje i 80 procenata ukupnog tržišta.
Gujaničić se nada da će Amerika imati razumevanja i neće insistirati na primeni sankcija na način na koji je to radila u drugim zemljama, jer bi to moglo ozbiljno ugroziti srpsku privredu. Ukoliko bi sankcije stupile na snagu, to bi imalo velike negativne posledice, bez obzira na to što Srbija ima određene rezerve i što je NIS preduzeo mere kako bi se pripremio za moguće sankcije.
Osim političkih implikacija, situacija oko NIS-a je i ekonomski izazov, a Gujaničić zaključuje da je potrebno pronaći rešenje koje bi zadovoljilo sve strane i omogućilo Srbiji da izbegne teške posledice.
