Akcija međunarodnih vojnih snaga na porodičnu kuću Abazovića izvedena je u ranim jutarnjim časovima 2006. godine. Karabinjeri su opkolili kuću i počeli da pucaju, što je dovelo do tragičnih posledica. U pucnjavi je smrtno ranjena Rada Abazović. Pripadnici italijanskog kontingenta SFOR-a nisu dozvolili dva sata da ranjenoj ženi bude pružena lekarska pomoć, što je dodatno pogoršalo situaciju.
Kada su videli da je Rada gotovo mrtva, karabinjeri su konačno dozvolili dolazak rogatickog saniteta. Prva pomoć joj je ukazana u Domu zdravlja u Rogatici, odakle je prebačena u bolnicu u Foču. Nažalost, Rada je preminula na operacionom stolu usled težih povreda.
U ovoj tragediji, teške povrede su zadobila i Radaina jedanaestogodišnja sina Dragoljub, kao i njen suprug Dragomir, koji je ranjen u glavu. Situacija se dodatno zakomplikovala kada se ispostavilo da je SFOR greškom napao Abazoviće, jer su zapravo tražili drugu osobu, ali nisu želeli da priznaju šta se zaista desilo tokom napada. Vojnici međunarodnih mirovnih snaga su tvrdili da su se „branili“, navodeći da su Rada i njen sin pucali na njih iz automatskog oružja, dok su tvrdili da je Dragomir sam sebi pucao u glavu.
Međutim, u junu 2006. godine, Okružno javno tužilaštvo iz Istočnog Sarajeva demantovalo je takve navode. Utvrđeno je da Rada i njen sin nisu pucali, a da je Dragomir ranjen u glavu zrnom iz pištolja kalibra devet milimetara, kojim su bili naoružani italijanski karabinjeri. I pored ovih saznanja, za ovaj zločin niko nije odgovarao.
Porodica Abazović, koja je tragala za pravdom, suočila se sa brojnim preprekama. Svi njihovi pokušaji, uz angažovanje dva advokata, da dođu do pravde i da odgovorne za smrt Rade Abazović dovedu pred sud, ostali su bez uspeha. Abazovićima je uskraćeno i pravo na žalbu, a što znači da neće dobiti nikakvu odštetu za ovu tragediju.
Ova situacija je izazvala široku osudu javnosti i postavila pitanja o odgovornosti međunarodnih snaga u regionu. Mnogi smatraju da je neophodno osigurati pravdu u ovakvim slučajevima, kako bi se sprečila dalja kršenja ljudskih prava i nasilje nad civilima. Porodica Abazović je simbol borbe za pravdu u svetu koji se suočava sa brojnim izazovima kada su u pitanju ljudska prava i odgovornost onih koji su naoružani.
U međuvremenu, događaji iz 2006. godine ostaju živi u sećanju onih koji su ih doživeli, a slučaj Rade Abazović postao je podsećanje na to koliko je važno boriti se protiv nepravde i tražiti odgovornost za dela koja su izazvala nesagledivu patnju. S obzirom na to da pravda nije zadovoljena, postavlja se pitanje kako obezbediti da se ovakvi incidenti ne ponove i kako pomoći porodicama koje su izgubile svoje najmilije zbog sličnih tragičnih okolnosti.
Ova situacija zahteva odgovore i akcije, kako bi se osiguralo da suštinski problemi u vezi sa ljudskim pravima i odgovornošću međunarodnih snaga budu rešeni. Porodica Abazović nastavlja da se bori za pravdu, dok se svet suočava sa izazovima koji često ostaju nevidljivi i zanemareni. Njihova borba je podsećanje na to da ljudski životi imaju vrednost i da svako zaslužuje pravdu, bez obzira na okolnosti.
