Sa najnovijim povećanjem penzija od 12,2 odsto, došlo je do usklađivanja i ostalih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, izjavio je direktor Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Relja Ognjenović. Prema njegovim rečima, najniži iznos penzije za zaposlene i samostalne delatnosti sada iznosi 31.092 dinara, dok za poljoprivrednike iznosi 24.443 dinara. Ognjenović je u intervjuu za Politiku, takođe, naveo da je naknada za negu i pomoć drugog lica 37.218 dinara, a visina naknade za pogrebne troškove 85.686 dinara.
Na pitanje o mogućim merama pomoći za penzionere sa nižim primanjima u 2026. godini, Ognjenović je istakao da se penzije smatraju ekonomskom kategorijom i da se svako usklađivanje primenjuje u istom iznosu na sve penzije, bez obzira na vrstu prava ili visinu penzije. Da bi dodatno zaštitila penzionere sa nižim primanjima, država je od 2018. godine uvela novčani iznos kao uvećanje uz penziju. Svake godine, Vlada Srbije donosi Uredbu o isplati tog novčanog iznosa. Na sednici vlade održanoj 18. decembra 2025. godine, doneta je Uredba o isplati novčanog iznosa za period od decembra 2025. do novembra 2026. godine, koja se odnosi na penzionere sa penzijom do 73.734 dinara.
Kada je reč o broju penzionera, Ognjenović je istakao da u bazi fonda trenutno ima 1,66 miliona korisnika, pri čemu je do 2024. godine beležena stagnacija i smanjenje broja penzionera. Međutim, u prošloj godini zabeležen je rast od 0,4 odsto, dok je u septembru ove godine međugodišnji rast iznosio 0,5 odsto. U strukturi korisnika primetno je povećanje broja starosnih penzionera, dok se beleži smanjenje broja invalidskih i porodičnih penzionera. Ognjenović je naglasio da je to dobar trend, jer je dobro da je sve više onih koji ostvaruju pravo na penziju po osnovu radnog staža.
Dodao je da se broj zaposlenih brže povećava, te trenutno imamo 2,83 miliona obavezno osiguranih, što znači da na jednog penzionera dolazi 1,7 zaposlenih. Ovaj odnos je, prema njegovim rečima, najpovoljniji u poređenju sa drugim zemljama u regionu. Ocenio je da povećanje broja zaposlenih u odnosu na broj penzionera ima pozitivne implikacije i na prihode fonda. Učešće prihoda od doprinosa se povećava u odnosu na dotacije iz budžeta, koje sada učestvuju sa 20 odsto, dok je 2012. godine taj procenat iznosio oko 50 odsto.
Ognjenović je istakao da su ove promene i prilagođavanja u sistemu penzija rezultat ekonomskih kretanja i demografskih trendova u zemlji. Povećanje penzija, zajedno s merama za zaštitu penzionera sa nižim primanjima, odražava nastojanje države da poboljša životni standard najstarijih građana.
U narednim godinama, kako se očekuje, dodatna usklađivanja i mere pomoći će biti donete u skladu sa ekonomskim mogućnostima države. Ove promene su od suštinskog značaja za poboljšanje kvaliteta života penzionera, koji se suočavaju sa sve većim troškovima života i izazovima u svakodnevnom funkcionisanju. Ognjenović je pozvao sve relevantne institucije da nastave s radom na unapređenju sistema penzijskog osiguranja i da se fokusiraju na kreiranje održivih rešenja koja će podržati penzionere i njihovu sigurnost u budućnosti.
Kao što je naglašeno, penzije nisu samo ekonomska kategorija, već i pitanje socijalne pravde i solidarnosti u društvu. U tom smislu, država će nastaviti da prepoznaje i reaguje na potrebe svojih građana, posebno onih najranjivijih, kako bi se obezbedila dostojanstvena starost za sve.
