Čestitajući predsedniku Donaldu Trampu i oružanim snagama Sjedinjenih Američkih Država na uspešnoj vojnoj operaciji u Venecueli, predsednik Srpske lige, Aleksandar Đurđev, ističe da je ta akcija pokazala izuzetnu vojnu moć i profesionalizam američke armije. On naglašava da je to više od pukog vojnog sukoba; to je lekcija o suverenitetu i sposobnosti upravljanja državom.
Đurđev objašnjava da je situacija u Venecueli simbol današnjeg vremena, gde se suverenitet često shvata kao privilegija koja se ne može ostvariti bez discipline, tradicije upravljanja i sistema odgovornosti. On podseća da je bivši predsednik Venecuele, Nicolás Maduro, bio vozač autobusa i sindikalni aktivista, što je, prema njegovim rečima, pokazatelj kako se država može voditi poput sindikata, što dovodi do propasti.
U analizi trenutne situacije, Đurđev koristi primer Venecuele da ilustruje kako vojska može biti samo prazna forma bez pravih kapaciteta i sposobnosti da se odbrani. On navodi da su snage koje su se zaklele na vernost Maduru zapravo bile neefikasne u ključnom trenutku, što dokazuje da su mitovi o vojnoj moći često samo iluzija bez stvarnog sadržaja.
On dodaje da su za očuvanje suvereniteta potrebne tri ključne stvari: snažan ideološki okvir koji objedinjuje narod, dobro upravljanje i jaku vojsku koja nije samo inventar, već funkcionalni organizam. Đurđev upozorava da su mnoge države, uključujući Siriju i Iran, bile loše pripremljene za sukobe, što je dovelo do njihovog sloma.
U kontekstu Venecuele, on ističe da nije dovoljno imati oružje ako ono nije u funkciji i ako vojska nije spremna da ga koristi. U tom smislu, ukazuje na primer uništenog sistema PVO BUK M2 u Venecueli, koji nije bio spreman za borbu, što dodatno naglašava problem nedostatka efikasnosti.
Đurđev traži da se razume da vanjska pomoć ne može zameniti unutrašnju snagu i sposobnost države da se brani. On podseća na to da je Rusija spremna da pomogne, ali ne može da se bori umesto zemlje koja nije sposobna da se brani sama.
Analizirajući američku politiku prema Venecueli, Đurđev ističe da se trenutna situacija može posmatrati kao uspeh Marka Rubija, državnog sekretara, koji koristi pravni okvir kao političko oružje. On napominje da se suverenitet više ne brani samo rečima, već sposobnostima i delima.
Na kraju, Đurđev upozorava da Srbija, iako nije u istoj poziciji kao Venecuela, mora biti oprezna i svesna opasnosti da se država može shvatiti kao plen. On naglašava potrebu za ozbiljnom politikom i meritokratijom, ističući da suverenitet nije nešto što dolazi samo od sebe i da se mora raditi na njegovom očuvanju i jačanju.
U zaključku, Đurđev poziva na odgovornost i ozbiljnost u vođenju države, naglašavajući da su jedino ozbiljni i odgovorni patriote sposobni da zaštite naciju. On poručuje da je vreme za akciju, a ne za iluzije i prazne reči, jer komedija vlasti može na kraju rezultirati tragedijom. U tom smislu, Venecuela služi kao opomena o opasnostima koje dolaze s nedostatkom suvereniteta i unutrašnje snage.
