Prvi put u Srbiji sprovedena je brza studija atribucije klimatskih promena, alat koji omogućava praćenje uticaja klimatskih promena na životnu sredinu. Učesnici ove studije, Milica Tošić i Lazar Filipović sa Instituta za meteorologiju u Beogradu, izložili su rezultate na portalu Klima 101. Leto 2023. godine obeleženo je nizom toplotnih talasa, od kojih je najintenzivniji zabeležen krajem jula, kada je u Kruševcu zabeležena rekordna temperatura od 44 °C.
Ovaj toplotni talas je, zbog klimatskih promena, postao daleko verovatnija pojava nego što je to bio slučaj ranije. Studija je pokazala da je pojava ovakvih toplotnih talasa danas 12 puta verovatnija nego sredinom 20. veka. Ova prva „brza“ studija attribucije klimatskih promena u Srbiji sprovedena je na Fizičkom fakultetu u Beogradu, koristeći savremenu metodologiju koju primenjuje međunarodna inicijativa World Weather Attribution (WWA). Ova metodologija predstavlja značajan korak ka uspostavljanju sistema koji će omogućiti brze analize klimatskih ekstrema u jugoistočnoj Evropi.
Odabran je toplotni talas krajem jula upravo zbog njegovog intenziteta. Kako navode autori, toplotni talas od 20. do 26. jula bio je jedan od najintenzivnijih u poslednjim decenijama, sa temperaturama iznad 40 °C na 14 meteoroloških stanica širom Srbije. Na dan 26. jula, u Kruševcu je oboren apsolutni rekord sa 44 °C, dok su na drugim mestima kao što su Niš i Leskovac zabeležene temperature iznad 43 °C.
Autori ističu da se toplotni talasi ne mere samo po maksimalnim temperaturama, već i po dužini trajanja ekstremno visokih temperatura. Intenzitet ovog toplotnog talasa definisan je kao maksimalna vrednost prosečne maksimalne dnevne temperature tokom tri uzastopna dana, koja iznosi 35,3 °C za celu teritoriju Srbije. Rezultati analize pokazuju da su ovakvi ekstremni događaji danas 12 puta verovatniji nego što su bili u prošlosti. U klimi iz 1950. godine, ovakva ekstremna vrućina bi se dogodila jednom u više od pola veka, dok se danas može očekivati svakih pet do šest godina.
S obzirom na to da toplotni talasi postaju sve češći, studija potvrđuje da su klimatske promene učinile ove ekstremne događaje znatno verovatnijim. U 2024. godini, Srbija je zabeležila najtoplije leto od kada postoje zvanična merenja, uz dugotrajne toplotne talase. U poređenju sa prošlom godinom, toplotni talas iz 2025. godine bio je kraći, ali ekstremniji po intenzitetu.
Studija atribucije jasno pokazuje uticaj klimatskih promena na verovatnoću i intenzitet ekstremnih događaja. Metodologija, koja se koristi za analizu klimatskih uslova, omogućava procenu koliko su današnji uslovi pod uticajem globalnog zagrevanja u poređenju sa prethodnim decenijama. Iako nedostaju pouzdani podaci za predindustrijski period, poređenjem toplotnih talasa u konstruisanoj klimi iz 2024. godine i klimom iz 1950. godine, dobijena su jasna saznanja o učestalosti ovakvih ekstremnih događaja.
S obzirom na to da su toplotni talasi među najopasnijim klimatskim ekstremima za javno zdravlje, poljoprivredu, energetiku i vodne resurse, važno je nastaviti istraživanje i primenu ove metodologije. Tim sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, uz podršku Evropske klimatske fondacije, otvorio je mogućnost za efikasno analiziranje ekstremnih vremenskih događaja u regionu. Cilj je proširiti istraživanje na poplave, suše i ekstremne oluje kako bi se dobila sveobuhvatnija slika rizika usled klimatskih promena.
Klimatske projekcije jasno pokazuju da će u budućnosti toplotni talasi biti češći, duži i intenzivniji, posebno u jugoistočnoj Evropi. Studije atribucije omogućavaju brzo i naučno potkrepljeno razumevanje uloge klimatskih promena u ekstremnim događajima, čime se jača javna svest i pomaže donošenje mera prilagođavanja u različitim sektorima.
