Podaci sistematskih pregleda dece školskog uzrasta u 2023. godini otkrivaju zabrinjavajuće stanje u vezi sa telesnim držanjem. Prema tim podacima, čak 10,7 odsto dece ima loše telesno držanje, a posebno su pogođeni učenici osnovnih škola. Težina rančeva koje deca nose postala je predmet rasprave, jer su oni posebno teški, naročito za đake do četvrtog razreda. Ova situacija postavlja pitanje o potrebi uvođenja ormarića u osnovne škole kako bi učenici imali gde da drže svoje knjige.
Zorica Vukajlović, predsednica Društva učitelja Beograda, ističe da je problem težine rančeva veoma ozbiljan. „Apsolutno je tačno da su rančevi preteški za đake, naročito do četvrtog razreda. Takođe, mnoga deca imaju problem sa lošim držanjem. Iz tog razloga sam za to da se uvedu ormarići. Mislim da ne postoji osoba na svetu koja bi rekla da nije za to. Međutim, ormarići pre svega zahtevaju prostor,“ kazala je Vukajlović.
Ona je ukazala na činjenicu da ne postoje sve škole sa dovoljno prostora za postavljanje ormarića. „Učionice u njima su nedovoljno velike da bi ormarići mogli da se postave, a takođe imaju i uske hodnike. Učionica u kojoj radim ima 50 kvadrata, a imamo 27 učenika. Prosto, škola nije projektovana za ormariće,“ dodala je Vukajlović. Takođe, istakla je i problem održavanja higijene ormarića, jer škole imaju ograničen broj pomoćnog osoblja.
Suzana Mijušković iz Saveza učitelja Republike Srbije takođe se zalaže za postavljanje ormarića. Ona smatra da ukoliko prostora u učionicama nema, ormarići mogu da se postave na hodnicima ili drugim dostupnim mestima. „Naročito mislim da ormariće treba postaviti za učenike od prvog do četvrtog razreda osnovne škole,“ navela je Mijušković, dodajući da su rančevi posebno teški za decu koja putuju do škole.
Ranije su se u medijima pojavili saveti o izboru adekvatnih rančeva kako bi se smanjila mogućnost deformiteta kičmenog stuba kod dece. Preporučuje se da težina školskog ranca ne prelazi 15 procenata telesne težine deteta, a idealno bi bilo da bude između 5 i 10 procenata. Stručnjaci savetuju da se odabere ranac odgovarajuće veličine za dete, sa dodatnim kaiševima koji pomažu u ravnomernoj raspodeli težine.
Doktorka Marija Marković, stručnjakinja za dečiju medicinu, naglašava važnost pravilnog odabira školskog ranca. „Trebalo bi da se postavi tako da što bolje prianja uz kičmu, ne bi nikako trebalo da se nosi preko jednog ramena,“ rekla je Marković. Takođe, ističe da ranac treba biti od lakšeg materijala i da obavezno ima potporu za kičmu.
S obzirom na sve ove stavove i preporuke, postavlja se pitanje kako dalje. Da li će škole biti u mogućnosti da pronađu prostor za ormariće? Hoće li roditelji moći da obezbede adekvatne rančeve za svoju decu? Ove dileme i dalje ostaju otvorene, ali je sigurno da je zdravlje i dobrobit dece na prvom mestu. Uvođenje ormarića u škole može biti jedan od koraka ka poboljšanju situacije i smanjenju problema sa lošim držanjem kod učenika.
Na kraju, važno je napomenuti da su obrazovne institucije, roditelji i stručnjaci svi deo rešenja ovog problema. Saradnja između svih strana može dovesti do pozitivnih promena koje će osigurati bolju budućnost za decu i njihovo zdravlje. U ovom trenutku, fokus bi trebao biti na pronalaženju rešenja koja će omogućiti deci da se razvijaju u zdravom i podržavajućem okruženju.
