Izveštavanje elektronskih medija o izborima održanim 29. marta 2023. godine pokazuje srednje nizak nivo integriteta, saopštio je Biro za društvena istraživanja (BIRODI). U analizi se naglašava da izbori nisu dominatno predstavljeni kao demokratski proces informisanja građana, već su se više fokusirali na političke sukobe između aktera.
BIRODI je izvršio monitoring izveštavanja na 12 portala, kao i na televizijama sa nacionalnim pokrivanjem. Monitoring je obuhvatio period od 7 do 20 sati na kanalima kao što su RTS, N1 i drugi. Indeks integriteta izbornog izveštavanja je meren na skali od nula do pet, prema pet indikatora: činjeničnost, pluralizam, neutralnost jezika, fokus na javni interes i razdvajanje vesti i političke propagande.
Prema rezultatima monitoringa, Indeks integriteta izbornog izveštavanja iznosi 2,8, što ukazuje na srednje nizak nivo integriteta. Ove brojke jasno pokazuju da izveštavanje o izborima nije ispunilo očekivanja u pogledu objektivnosti i informativnosti.
Kada se analiziraju pojedinačni kanali, televizija N1 je dobila ocenu od 4, što ukazuje na to da je izveštavanje na ovom kanalu više odražavalo demokratski proces. RTS 1 je ocenjen sa 3,6, dok je TV Prva dobila trojku. Na drugoj strani, B92 i Hepi televizija su dobile ocene od 2,4, a televizija Pink je sa 1,4 zauzela poslednje mesto.
BIRODI dalje ističe da se televizije mogu podeliti u tri grupe prema načinu izveštavanja o izborima. Prva grupa obuhvata medije koji izbore predstavljaju kao javni i demokratski proces. U ovu grupu spada N1, koja je izborima pristupila sa naglaskom na njihovu važnost za društvo. Druga grupa čine mediji koji izbore tretiraju kao administrativni proces, poput RTS 1 i TV Prva. Treća grupa, kojoj pripadaju B92 i TV Pink, fokusira se na izveštavanje koje prikazuje izbore kao politički sukob i kampanju, često s elementima propagande. Hepi televizija, s druge strane, smatra izbore marginalnom temom, što dodatno oslikava njihov pristup.
Ova analiza ukazuje na značajnu razliku u načinu izveštavanja među različitim elektronskim medijima, što može uticati na percepciju građana o izbornom procesu. Veoma je važno da izbori budu predstavljeni objektivno i sa naglaskom na javni interes, kako bi se obezbedila informisanost građana i omogućila im da donesu svesne odluke na biralištima.
BIRODI je najavio da će o nalazima monitoringa obavestiti relevantne institucije, uključujući Regulatorno telo za elektronske medije (REM), kao i domaće i međunarodne organizacije koje prate izborni proces. Ove informacije su važne za unapređenje medijskog izveštavanja i jačanje demokratskih procesa u zemlji.
U svetlu ovih nalaza, postavlja se pitanje kako bi mogli mediji poboljšati svoje izveštavanje o izborima u budućnosti. Transparentnost, objektivnost i posvećenost javnom interesu su ključni faktori koji bi mogli doprineti višem nivou integriteta u izveštavanju. Građani zaslužuju da budu pravilno informisani o izbornim procesima, a mediji imaju odgovornost da ispune ovu ulogu.
Za kraj, BIRODI poziva sve medije da preispitaju svoje pristupe izveštavanju i da se fokusiraju na pružanje tačnih i nepristrasnih informacija, kako bi se doprinelo jačanju demokratije i poverenja građana u izborne procese. Ova situacija predstavlja izazov, ali i priliku za poboljšanje medijskog pejzaža u Srbiji.
