Nedostatak kiše tokom proleća, posebno u aprilu, već ostavlja ozbiljne posledice na useve širom Srbije. Poljoprivrednici upozoravaju na to da su suša i nedostatak padavina već upropastili prinose, dok stručnjaci smatraju da situacija još uvek nije alarmantna, ali da bi nastavak sušnog perioda mogao dovesti do značajnog pada prinosa ključnih ratarskih kultura.
Problem vremenskih prilika postaje sve izraženiji, a poljoprivrednici se iz godine u godinu suočavaju sa izazovima koji značajno utiču na prinose. Iako je godina započela relativno dobro, sve više dokaza ukazuje na to da suša uzima maha, što potvrđuje i mapa monitoringa suše Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ). Ova mapa pokazuje različite nijanse žute, narandžaste i crvene boje, gde žuta označava sušna područja, narandžasta umerenu ili jaku sušu, dok crvena označava ekstremne sušne uslove.
Klimatolog Vladimir Đurđević objašnjava da standardizovani indeks padavina (SPI) pokazuje koliko se trenutne padavine razlikuju od klimatološkog proseka. Vrednosti SPI se kreću od minus 2,5 do plus 2,5, pri čemu veće negativne vrednosti ukazuju na jaču sušu. On naglašava da je u većem delu zemlje zabeležen značajan deficit padavina, posebno tokom aprila, kada su uslovi za poljoprivredu postali kritični.
Prema Đurđeviću, nedostatak kiše u ključnim mesecima može imati ozbiljne posledice po useve. Ako su padavine u aprilu ključne za određene kulture, te kulture će naići na velike probleme. On upozorava da bi se već na kraju proleća mogla pojaviti opasnost od nedovoljne poljoprivredne proizvodnje.
Ove crvene i narandžaste boje na mapi RHMZ-a predstavljaju upozorenje na potencijalno alarmantno stanje, koje bi moglo postati još ozbiljnije ukoliko ne bude padavina u narednim nedeljama. Đurđević podseća da kukuruz čini oko 66% ratarske proizvodnje u Srbiji i da njegovi prinosi zavise od kiše koja se očekuje u junu. Klimatske promene čine proizvodnju kukuruza rizičnom, a očekivanja u pogledu prinosa više se ne mogu oslanjati na prethodne godine.
Doktorka meteoroloških nauka sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Mirjam Vujadinović Mandić, dodaje da su padavine u aprilu bile ispod normale na većem delu teritorije Srbije, što je doprinelo sušnim uslovima. Iako su zimski meseci bili bolji u pogledu padavina, trenutno stanje ukazuje na deficit u Vojvodini, gde je pšenica najugroženija.
Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, Goran Filipović, ističe da bi kiša sada bila idealna, ali da je za mnoge useve već zakasnila. On ocenjuje da će prinos ove godine biti smanjen za 30 do 40 procenata. U nekim rejonima, žito je ozbiljno stradalo usled nedostatka vode, a Filipović se boji da će žetva početi ranije nego obično, što će dodatno smanjiti prinos.
Poljoprivrednik Branislav Čolić iz Udruženja Banatska crnica upozorava da je stanje u srednjebanatskom i severnobanatskom okrugu najgore u Srbiji. On ukazuje na ekstremnu sušu i nedostatak vlage, što je posebno kritično za pšenicu. Čolić navodi da, čak i ako padne kiša, pšenica je već ozbiljno oštećena. On strahuje da mnogi poljoprivrednici neće moći da nastave s proizvodnjom i da će biti primorani da traže druge poslove.
U poređenju sa prošlom godinom, kada su jesenje kulture imale bolji prinos, sadašnja situacija deluje mnogo pesimističnije. Čolić naglašava da će prinos pšenice biti daleko lošiji nego prošle godine, a ukoliko se ovakvi uslovi nastave, mnogi će biti primorani da zatvore svoja poljoprivredna gazdinstva. U zaključku, stručnjaci i poljoprivrednici se slažu da je situacija ozbiljna i da je potrebna hitna reakcija kako bi se prevazišli izazovi koje donosi suša.
