U trenutku kada se čini da engleski jezik dominira u gotovo svim sferama tehnologije, novo istraživanje Univerziteta Merilend (UMD) i kompanije Microsoft donosi iznenađujuće rezultate – veštačka inteligencija (AI) najbolje razume poljski jezik. Ova studija, koja je analizirala performanse konverzacijskih modela na 26 jezika, otkrila je da poljski postiže tačnost od 88 procenata u razumevanju i izvršavanju naredbi, dok je engleski jezik zauzeo šesto mesto sa tačnošću od 83,9 procenata.
Istraživači su istakli da su i drugi jezici poput francuskog, italijanskog, španskog i ruskog nadmašili engleski, koji se pokazao kao manje efikasan u preciznim ili složenim upitima. „Naši rezultati su pokazali iznenađujuća i naizgled nelogična otkrića. Engleski nije bio najbolji ni u jednom segmentu, a u proceni dugih tekstova zauzeo je šesto mesto, dok je poljski bio vodeći,“ naveli su autori izveštaja. Čak i sa znatno manjim sadržajem na poljskom jeziku u digitalnom prostoru, AI je pokazala izuzetno dobro razumevanje ovog jezika, što otvara nova pitanja o kvalitetu podataka koje mašine koriste za učenje jezika.
Prema rezultatima studije, deset jezika koje AI najefikasnije razume i koristi su: poljski (88%), francuski (87%), italijanski (86%), španski (85%), ruski (84%), engleski (83,9%), ukrajinski (83,5%), nemački (81%), dok su na dnu liste, šokantno za istraživače, našli kineski, japanski i arapski jezik. Ova otkrića sugerišu da je kvantitet podataka možda manje važan od kvaliteta u razumevanju jezika.
Lingvisti smatraju da poljski, sa svojom bogatom morfologijom i preciznim gramatičkim strukturama, pomaže modelima veštačke inteligencije da tačnije razumeju odnose između reči. Drugim rečima, ono što je ljudima ponekad komplikovano, mašinama pomaže da misle „jasnije“. S druge strane, neki stručnjaci ističu da jezik nije samo pitanje gramatike, već i kulturnog konteksta, što može značiti da su modeli bolje trenirani na jezicima koji koriste širu leksičku raznolikost i kraće, sažetije rečenice.
Ovi rezultati mogli bi značajno promeniti način na koji se AI sistemi obučavaju u budućnosti. Umesto da se sve zasniva na engleskom jeziku, raznolikost jezika mogla bi postati ključ za precizniju, pravedniju i inteligentniju komunikaciju između čoveka i mašine. Možda uskoro nećemo pitati kako da napišemo dobar prompt na engleskom, već da li bi to bolje razumeo na poljskom.
U svetlu ovih otkrića, istraživači i lingvisti nastavljaju da istražuju kako razumevanje jezika funkcioniše u kontekstu veštačke inteligencije. Ovaj rad ne samo da otvara vrata novim mogućnostima u oblasti jezičke obuke mašina, već i postavlja pitanja o tome kako se učenje jezika može optimizovati da bi se postigla bolja interakcija između ljudi i tehnologije.
U zaključku, rezultati istraživanja Univerziteta Merilend i Microsofta ne samo da izazivaju preispitivanje postojećih normi u razvoju veštačke inteligencije, već i naglašavaju značaj jezičke raznolikosti u digitalnom svetu. Poljski jezik, iako manje zastupljen u globalnom kontekstu, pokazuje da se efikasnost AI ne meri samo količinom dostupnog sadržaja, već i složenošću i strukturom jezika koji se koristi. U budućnosti, možda ćemo sve više videti primenu različitih jezika u razvoju AI tehnologija, što bi moglo doneti značajne promene u načinu na koji komuniciramo sa mašinama.
