U trenutku kada se činilo da engleski jezik dominira u svim sferama tehnologije, novo istraživanje Univerziteta Merilend (UMD) i kompanije Microsoft donosi iznenađujuće rezultate – veštačka inteligencija (AI) najbolje razume poljski jezik. Istraživanje je pokazalo da mašine najlakše „komuniciraju“ s ljudima koji govore poljski, dok je engleski, iako globalni standard, zauzeo tek šesto mesto na listi od 26 analiziranih jezika.
Studija, koja je sprovedena na velikom uzorku konverzacijskih modela, otkrila je da poljski jezik postiže tačnost od 88% u razumevanju i izvršavanju naredbi, dok je engleski jezik dostigao 83,9%. Osim toga, francuski, italijanski, španski i ruski jezici takođe su nadmašili engleski, koji je pokazao manju efikasnost kada su u pitanju složeniji upiti.
Prema rečima autora izveštaja, rezultati su pokazali iznenađujuća i naizgled nelogična otkrića, budući da je engleski jezik bio najslabiji u proceni dugih tekstova, gde je poljski jezik bio vodeći. Iako na internetu postoji daleko manje sadržaja na poljskom jeziku nego na engleskom ili kineskom, AI je pokazala izuzetno dobro razumevanje poljskog jezika. Istraživači se pitaju da li kvantitet podataka uvek znači i kvalitet razumevanja kada je reč o učenju jezika.
Prema rezultatima studije, deset jezika koje AI najefikasnije razume i koristi su: poljski (88%), francuski (87%), italijanski (86%), španski (85%), ruski (84%), engleski (83,9%), ukrajinski (83,5%), nemački (81%). Na dnu liste našli su se kineski, japanski i arapski, što je dodatno iznenadilo istraživače s obzirom na ogromnu količinu digitalnog sadržaja dostupnog na tim jezicima.
Lingvisti smatraju da poljski, sa svojom bogatom morfologijom i preciznim gramatičkim strukturama, omogućava modelima veštačke inteligencije da bolje razumeju odnose između reči. Dok neki stručnjaci tvrde da jezik nije samo pitanje gramatike, već i kulturnog konteksta, i da su modeli možda bolje trenirani na jezicima koji koriste širu leksičku raznolikost i sažetije rečenice, drugi ističu da bogate strukture poljskog jezika pomažu AI da razbije složenost ljudske komunikacije.
Ovi rezultati mogli bi značajno uticati na budućnost obuke AI sistema. Umesto da se svi modeli zasnivaju isključivo na engleskom jeziku, raznolikost jezika mogla bi postati ključ preciznije, pravednije i inteligentnije komunikacije između ljudi i mašina. U svetlu ovih otkrića, postavlja se pitanje da li bi umesto tradicionalnog pisanja upita na engleskom jeziku, možda trebalo razmišljati o tome kako bi AI razumeo te iste informacije na poljskom.
Kako se tehnologija razvija, važno je razmotriti kako jezička raznolikost može unaprediti korisničko iskustvo i omogućiti bolje razumevanje između ljudi i mašina. Ovo istraživanje otvara vrata novim načinima razmišljanja o komunikaciji i interakciji sa veštačkom inteligencijom. U svetu gde je engleski jezik često viđen kao dominantan, ova studija može poslužiti kao podsticaj za šire prihvatanje drugih jezika u razvoju tehnologije.
Iako je poljski jezik možda iznenadio mnoge svojim uspehom, efekti ovog istraživanja daleko nadmašuju samo jezičke preferencije. Pitanje o tome kako mašine uče jezik i kako se može poboljšati njihovo razumevanje može promeniti način na koji se razvijaju i koriste AI sistemi. U budućnosti, razumevanje jezika može postati mnogo više od samog prevođenja reči; može se razviti u složeniji proces koji uzima u obzir kulturne i kontekstualne aspekte jezika.
Na kraju, istraživanje Univerziteta Merilend i kompanije Microsoft otvara nova pitanja o prirodi komunikacije između ljudi i mašina, pozivajući nas da preispitamo naše pretpostavke o jeziku i tehnologiji. U ovom trenutku, kada se čini da je engleski jezik neizbežan, možda bi trebalo da obratimo pažnju na bogatstvo koje drugi jezici, poput poljskog, mogu doneti u svet veštačke inteligencije.
