Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je za Euronews Srbija mogućnost uvođenja mleka u obroke u školama kao deo rešenja trenutne krize. On je istakao da se na tom projektu aktivno radi i da se očekuje da će implementacija početi do kraja godine. Ova inicijativa postavlja važna pitanja o značaju mleka u ishrani dece i njegovim nutritivnim vrednostima koje podržavaju razvoj.
Nutricionistkinja Veroslava Stanković izjavila je da je mleko za decu „superhrana“ zbog povoljnog odnosa kalcijuma i fosfora. Ona je objasnila da se kalcijum iz mleka apsorbuje u maksimalnim količinama potrebnim deci, što je ključno za njihov rast i razvoj. Pored toga, mleko sadrži laktozu, mlečni šećer koji deci daje energiju za svakodnevne aktivnosti, kao i masnoće koje su važne za razvoj nervnog sistema.
Prema rečima Stanković, redovno konzumiranje mleka doprinosi razvoju kostiju kod dece. „Odnos kalcijuma i apsorpcija kalcijuma iz mleka utiču na razvoj kostiju i njihovo pravilno funkcionisanje“, naglasila je ona. Takođe, pojedina mleka sadrže određene količine vitamina D i beta karotena, što dodatno doprinosi nutritivnoj vrednosti ovog napitka.
Navela je da je za decu potrebno do 750 mililitara mleka ili mlečnih proizvoda dnevno, te da njihova upotreba u svakodnevnom životu pozitivno utiče na zdravlje. Stanković je dodala da je važno edukovati decu o konzumaciji mlečnih proizvoda i u kasnijem životnom dobu, kako bi se zaštitili od bolesti poput osteoporoze. Postoje podaci koji sugerišu da kalcijum iz mlečnih proizvoda ne samo da se ugrađuje u kosti, već i pomaže u prevenciji gojaznosti, jer daje osećaj sitosti.
Stanković je naglasila da kalcijum i masnoća u mleku doprinose osećaju sitosti, čime se smanjuje potreba za grickalicama i sprečava osećaj gladi kod dece. Ipak, upozorila je da prekomerna konzumacija mleka može dovesti do gojaznosti, jer neka deca piju više od litre mleka ili jogurta dnevno.
Da bi mleko bilo zdravstveno ispravno za konzumaciju u školama, neophodno je očuvati njegovu ispravnost. „Ako se čuva u hladnom lancu, u rashladnim uređajima, ili ako se pre dostave u škole vrši sterilizacija, tako ćemo očuvati i bakteriološku ispravnost i nutritivnu vrednost mleka“, istakla je Stanković.
Ona je dodala da, kada je reč o školama i domaćem mleku, postoji rizik od bakterijskih infekcija, zbog čega je važno pridržavati se strogih higijenskih pravila. „To mleko ne sme direktno od proizvođača da dođe do dece i škola“, rekla je ona.
Za decu koja su intolerantna na laktozu, Stanković je napomenula da su mlečni proizvodi opcija u zavisnosti od stepena intolerancije. „Manja količina mlečnih proizvoda je sasvim u redu“, dodala je.
Uvođenje mleka u školske obroke može značajno doprineti poboljšanju ishrane i zdravlja dece, posebno u vreme kada se suočavamo sa brojnim izazovima u prehrambenoj industriji. Kroz pravilnu edukaciju i implementaciju ovakvih inicijativa, može se očekivati da će mladi u Srbiji imati bolje uslove za zdrav razvoj i rast.
