Starost, odnosno treće doba, postaje sve značajnija tema u društvu, a pitanje kako se živi u tom periodu sve više dobija na važnosti. Da li stariji ljudi uživaju u mirnom i dostojanstvenom životu ili se bore sa svakodnevnim izazovima? O ovom pitanju razgovarali smo sa profesorkom dr. Snežanom Šantić, predsednicom Udruženja penzionera Starog grada.
Prof. Šantić je istakla da se u današnjem društvu sve više penzionera suočava sa potrebom da nastave da rade, a razlozi su jasni. „Mnogi penzioneri su prinuđeni da rade iz dva glavna razloga. Prvo, njihove penzije su veoma male. U Srbiji nije lako biti penzioner, jer inflacija raste, a troškovi života su visoki. Drugi razlog je potreba za socijalizacijom,“ objasnila je ona.
Osećaj zanemarenosti često prati ljude kada odu u penziju. Prof. Šantić naglašava da su stariji ljudi pravi „rasadnik“ mudrosti, znanja, dobrote, iskustva i empatije. „I dalje imaju želju da pomognu, da budu korisni i da pripadaju društvu. Zbog toga mnogo njih želi da nastavi da radi, kako bi doprinosili svojoj zemlji, ali i kako bi ostvarili ličnu korist, i to ne samo finansijsku nego i socijalnu,“ dodala je.
U razgovoru je naglašeno i to koliko je važno da društvo prepozna vrednost starijih osoba. „Penzioneri imaju bogato životno iskustvo koje može biti od koristi za mlađe generacije. Njihova mudrost i znanje su dragoceni resursi koje društvo ne sme zanemariti,“ rekla je profesorka.
Kada se govori o izazovima sa kojima se penzioneri suočavaju, Šantić je napomenula da je to često i borba sa stigmama koje prate starije osobe. „Nažalost, često ih doživljavamo kao teret, a ne kao doprinositelje,“ istakla je. „Važno je promeniti svest u društvu o starijim osobama i njihovim potencijalima.“
Ona je takođe ukazala na to da je socijalna interakcija ključna za mentalno zdravlje penzionera. „Mnogi od njih se suočavaju sa usamljenostima, a to može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Zbog toga je važno organizovati razne aktivnosti i okupljanja koja će im omogućiti da se druže i razmenjuju iskustva,“ kazala je.
Na kraju razgovora, profesorka Šantić je apelovala na sve da se više potrude da uključe starije osobe u društvene tokove i da im pruže priliku da se izraze. „Svi mi imamo odgovornost da pomognemo starijim osobama da se osećaju vrednovano i poštovano. Njihova prisutnost u društvu može doneti mnogo, kako njima, tako i svima nama,“ zaključila je.
U svetlu ovih izazova, važno je da se društvo, kao i donosioci odluka, fokusiraju na strategije koje će poboljšati kvalitet života starijih osoba. Razvijanje programa koji će obezbediti dodatne resurse, kao i stvaranje ambijenta u kojem će stariji ljudi moći da se osećaju korisno i povezano sa zajednicom, predstavlja ključni korak ka dostojanstvenijem i aktivnijem trećem dobu.
Ova tema zahteva kontinuiranu pažnju i rad, jer je starost prirodan deo života, a svi imamo obavezu da učinimo da taj period bude što lepši i ispunjeniji za sve.
