VAŠINGTON – Zemlje u razvoju prepoznaju da je vreme u kojem moraju brzo da proširuju svoju elektroenergetsku infrastrukturu kako bi mogle da iskoriste pogodnosti veštačke inteligencije (AI), izjavila je danas direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva. Tokom godišnjeg zasedanja MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu, ona je naglasila da je neophodno da se zemlje u razvoju oslanjaju na brze promene i inovacije u svojim energetskim sistemima.
Georgijeva je istakla da veštačka inteligencija nudi velike mogućnosti za podsticanje rasta i produktivnosti, ali je upozorila da zemlje u razvoju rizikuju da zaostanu ukoliko ne primene sistematski pristup modernizaciji svojih energetskih mreža. Ona je podsetila na primere iz digitalnog sektora, gde su mnoge zemlje u razvoju uspele da se prilagode novim tehnologijama, kao što su mobilna plaćanja. Ova adaptacija je omogućila brži ekonomski rast i unapredila pristup finansijskim uslugama.
Georgijeva je naglasila da je važno da se u procesu modernizacije energetskih sistema uvaže lokalne specifičnosti i potrebe. Zemlje u razvoju treba da razmotre kako mogu da koriste obnovljive izvore energije i tehnologije koje smanjuju emisiju ugljen-dioksida. Kako bi osigurale održivost i otpornost svojih ekonomija, zemlje treba da investiraju u infrastrukturu koja će im omogućiti da iskoriste prednosti koje veštačka inteligencija nudi u svim sektorima, od poljoprivrede do industrije.
Direktorka MMF-a je takođe ukazala na važnost međunarodne saradnje u ovom procesu. Zemlje u razvoju često se suočavaju sa finansijskim preprekama koje im otežavaju pristup kapitalu i tehnologijama potrebnim za modernizaciju. Georgijeva je pozvala međunarodne finansijske institucije i razvijene zemlje da povećaju podršku ovim zemljama, kako bi se obezbedio brži i efikasniji razvoj infrastrukture.
Pored toga, Georgijeva je spomenula i važnost obrazovanja i obuke radne snage u novim tehnologijama. Da bi se iskoristile prednosti veštačke inteligencije, radnici u zemljama u razvoju moraju biti obučeni za rad sa novim tehnologijama i procesima. To podrazumeva ulaganje u obrazovni sistem kako bi se stvorila nova generacija stručnjaka koji mogu da se nose sa izazovima modernizacije.
U svom obraćanju, Georgijeva je takođe naglasila značaj privatnog sektora u ovom procesu. Investicije privatnih kompanija u energetski sektor mogu značajno doprineti bržem razvoju infrastrukture. Ona je pozvala vlade da stvore povoljne uslove za privatne investicije, uključujući jasne regulative i podsticaje za korišćenje obnovljivih izvora energije.
Zemlje u razvoju, prema rečima Georgijeve, moraju da prepoznaju trenutne globalne trendove i prilagode se njima kako bi ostale konkurentne na međunarodnom tržištu. Veštačka inteligencija ne samo da može unaprediti efikasnost poslovanja, već i omogućiti bolje donošenje odluka na osnovu analize podataka. U tom smislu, razvijanje kapaciteta za korišćenje ovih tehnologija postaje ključno za budući ekonomski razvoj.
Na kraju, Georgijeva je pozvala na hitnu akciju i saradnju među zemljama i međunarodnim institucijama kako bi se obezbedio održiv razvoj i smanjila globalna nejednakost. U svetu koji se brzo menja, a tehnologija napreduje brže nego ikada, zemlje u razvoju ne smeju dozvoliti da ostanu na margini, već moraju aktivno raditi na jačanju svoje infrastrukture i kapaciteta.
S obzirom na sve izazove koje donosi era veštačke inteligencije, jasno je da je vreme za akciju. Samo kroz zajedničke napore i strateško planiranje, zemlje u razvoju mogu osigurati da iskoriste sve prednosti koje ova nova tehnologija pruža.
