Zemlje Persijskog zaliva suočavaju se sa značajnom ekonomskom štetom koja premašuje 50 milijardi dolara zbog zatvaranja Ormuskog moreuza. Ova situacija je nastala usled eskalacije tenzija na Bliskom Istoku, koja je počela američko-izraelskim napadom na Iran 28. februara. Prema analizi Istraživačkog centra za energetske strategije i politike Turske (TESPAM), morski tesnac ostaje zatvoren, što dodatno pogoršava ekonomske uslove u regionu.
Ormuskog moreuz je ključno mesto za globalni transport nafte, s obzirom na to da opslužuje oko 20% ovog transporta i predstavlja glavnu kapiju za trgovinu tečnim prirodnim gasom (LNG). Zatvaranje ovog važnog pomorskog puta dovelo je do značajnog smanjenja izvoza nafte, koji je opao za 36%. U periodu između 27. februara i 30. marta, izvoz nafte iz Irana, Iraka, Kuvajta, Saudijske Arabije, UAE i Bahreina smanjen je sa 12,323 miliona barela dnevno na 7,833 miliona barela, što predstavlja smanjenje od 36,4%.
Sukob, koji je izazvan napadima SAD i Izraela na Iran, kao i odmazdnim merama koje je preduzeo Teheran, ušao je u svoj drugi mesec i proširio se u širu regionalnu krizu. U izveštaju TESPAM-a se navodi da je smanjenje izvoza dovelo do gubitka od 15,275 milijardi dolara prihoda od nafte, dok ukupni gubici, uključujući poremećaje u isporuci LNG-a i drugih energetskih postrojenja, premašuju 50 milijardi dolara.
Smanjen saobraćaj kroz Ormuski moreuz značajno je uticao na izvozne kapacitete, smanjujući tako primarne izvore prihoda zemalja u Zalivu. Osim energetskih tržišta, sukob je usporio ekonomsku aktivnost u celom regionu, utičući na proizvodnju, infrastrukturu, logistiku, trgovinske puteve, finansije i turizam. TESPAM podseća da zemlje zalivskog regiona zajedno proizvode oko 30 miliona barela nafte dnevno, što predstavlja skoro jednu trećinu globalne ponude.
Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA), oko 25% globalnih pomorskih isporuka nafte prolazi kroz Ormuski moreuz. Glavne azijske ekonomije, uključujući Kinu, Japan, Južnu Koreju i Indiju, u velikoj meri zavise od snabdevanja energijom iz ovog regiona, s tim da se 44% sirove nafte koja se isporučuje iz Zaliva izvozi u Kinu i Indiju.
Predsednik Istraživačkog centra TESPAM, Ogužan Akjener, izjavio je da je trenutna situacija najozbiljniji poremećaj snabdevanja u modernoj istoriji. Akjener je naglasio da zemlje preduzimaju mere kako bi ublažile posledice ovog poremećaja. Upozorio je da bi produženi sukob mogao dodatno produbiti izazove u energetskom, transportnom i prehrambenom sektoru.
Kriza je preoblikovala globalnu energetsku dinamiku, a najveći gubitnici su izvoznici iz Zaliva, azijski uvoznici nafte i tečnog prirodnog gasa (TPG), kao i tankerski transport i zemlje koje zavise od trgovine kroz Ormuski moreuz. U svetlu ovih dešavanja, ekonomija regiona se suočava sa ozbiljnim izazovima, a posledice sukoba se osećaju ne samo u zemljama zaliva, već i širom globalnog tržišta.
Ova situacija zahteva pažljivo praćenje i analizu, jer se čini da bi mogla imati dugoročne posledice po globalnu ekonomiju i energetsku stabilnost. Dok se sukob nastavlja, svi akteri u regionu moraju biti svesni potencijalnih rizika i izazova koji dolaze sa ovim poremećajem, dok se pokušava pronaći rešenje koje će omogućiti povratak stabilnosti na tržištu.
