Na dan obeležavanja godišnjice početka NATO agresije na Srbiju, u premijernoj emisiji prikazan je dokumentarni film „Tačka preloma“ autorke Slađane Zarić, koji istražuje uzroke bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine. Film traje više od 60 minuta, a u njemu učestvuju sagovornici iz različitih zemalja, uključujući Ameriku, Nemačku, Italiju, Britaniju, Švedsku, kao i Ruse i Finci, koji su bili direktni ili indirektni svedoci događaja na Kosovu i Metohiji.
Slađana Zarić ističe da neke informacije koje su izneli njeni sagovornici nikada do sada nisu bile dostupne domaćoj javnosti. Jedan od ključnih sagovornika, profesor Čarls Kapčan, bivši visoki zvaničnik u Stejt Departmentu, tvrdi da humanitarna katastrofa nije bila pravi razlog za bombardovanje. Ova izjava dolazi u trenutku kada je zapadno javno mnjenje bilo pripremano za konflikt putem medijskih narativa koji su naglašavali humanitarnu krizu.
U filmu se citira i Džejms Rubin, bivši portparol Stejt Departmenta, koji je rekao: „Mi naslućujemo da će biti genocida, ali nemamo vremena da proverimo.“ Ova izjava ilustruje manipulaciju informacijama koja je prethodila vojnim akcijama. Većina sagovornika u filmu ukazuje na geopolitičke razloge kao pravi motiv za intervenciju NATO-a, a ne brigu za ljudska prava.
Zarić naglašava stratešku važnost Balkana, gde se prepliću interesi velikih sila poput Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. Vil Vimer, bivši potpredsednik Skupštine OEBS-a, takođe je naveo da su tadašnje izjave iz Stejt Departmenta sugerisale potrebu da se završi ono što nije završeno tokom Drugog svetskog rata, odnosno da se osigura prisustvo SAD-a na Balkanu.
Kapčan dodaje da su SAD pre 1999. godine smatrale Oslobodilačku vojsku Kosova (UČK) terorističkom organizacijom, ali su nakon toga počele da je tretiraju kao ključnog saveznika. Ovaj preokret u američkoj politici značajno je promenio dinamiku sukoba i propagandu vezanu za rat.
Dokumentarni film se bavi i načinima na koje su zapadni mediji izveštavali o ratu, kao i primerima onih koji su se usudili da iznesu drugačije narative. Zarić navodi Dža Anrgerera, novinara ARD-a, koji je napravio dokumentarac u kojem je izneo alternativnu verziju događaja, što mu je donelo mnoge probleme i pretnje od strane pojedinaca iz albanske dijaspore.
Film takođe ukazuje na to da mnogi ključni akteri bombardovanja, poput Tonija Blera i Bila Klintona, nisu pristali da učestvuju u dokumentarcu, što dodatno naglašava složenost i kontroverznost teme.
„Tačka preloma“ ne samo da istražuje vojne i političke aspekte rata, već i način na koji su ti događaji oblikovali percepciju i narativ o Balkanu na globalnoj sceni. Zarić se nada da će film doprineti razumevanju složenih odnosa i interesa koji su oblikovali istorijske događaje, kao i da će otvoriti prostor za diskusiju o istini koja je često izostavljena iz zvaničnih narativa.
Ovaj dokumentarni film predstavlja značajan doprinos razumevanju ratova na prostoru bivše Jugoslavije i nastavlja da postavlja pitanja o pravim uzrocima sukoba, koji su često kompleksniji nego što to zvanične verzije sugerišu. Film „Tačka preloma“ takođe poziva gledaoce da preispitaju informacije koje su primili kroz medije i da se zapitaju o stvarnim motivima velikih sila u regionu. U vremenu kada je istina često relativizovana, ovaj dokumentarac nastoji da pruži drugačiju perspektivu na događaje koji su oblikovali sudbinu mnogih naroda.
