Danas se obeležava 4. april, Dan studenta, u znak sećanja na Žarka Marinovića, studenta koji je tragično stradao 1936. godine. Ove godine, ovaj značajan datum dolazi u vreme kada su studentski protesti i širi društveno-politički izazovi u Srbiji u fokusu pažnje, umesto tradicionalnog proslavljanja.
Profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu, Valentina Arsić Arsenijević, izrazila je zabrinutost zbog trenutne atmosfere na Beogradskom univerzitetu. Iako je situacija ove godine nešto bolja nego prošle, ona smatra da su studentski protesti, koji su započeli kao borba za vladavinu prava, postali predmet manipulacije od strane nekih profesora i rektora. Arsić Arsenijević je ukazala na to da su mnogi profesori, uključujući članove Slobodnog sindikata obrazovanja Srbije, godinama upozoravali na negativnosti i netransparentnosti u radu univerziteta.
Profesorka je takođe naglasila da su etičke komisije, koje bi trebale biti uzor akademske zajednice, pokazale slabosti i postale predmet sudskih procesa. Ove tvrdnje ukazuju na ozbiljne probleme unutar institucije, koja se suočava sa kritikama zbog nedostatka reformi i transparentnosti.
Arsić Arsenijević je pozvala studente i druge pojedince da ne ostaju u senci neimenovanih struktura, već da jasno istupaju sa svojim idejama i znanjem. Smatra da univerzitet nije prošao kroz potrebne reforme i da je ostao zarobljen u „socijalističkoj paradigmi“. Ističe da je implementacija Bolonjskog procesa u Srbiji „lažna“, jer ne omogućava studentima da kroz praksu pokažu vrednost svog znanja. Dovela je u pitanje i rad Srpske akademije nauka i umetnosti, smatrajući da je ona nanela štetu univerzitetu kroz netransparentan sistem selekcije svojih članova.
S druge strane, predsednik Narodne stranke, Vladimir Gajić, saglasan je da je društvena atmosfera loša, obeležena dubokim podelama i mržnjom. On smatra da je otpor prema vlasti prirodan, ali naglašava da opozicija mora pokazati da se razlikuje od vlasti koju kritikuje. Gajić je izrazio zabrinutost da studenti, kao „pešadija jedne političke agende“, ne razumeju dovoljno političke procese.
Gajić je posebno kritikovao rektora Đokića, naglašavajući da političko delovanje na univerzitetu nije dozvoljeno prema Ustavu. On smatra da rektor, ako želi da se bavi politikom, treba da podnese ostavku na svoju akademsku funkciju. „Ne može da napravi od Univerziteta političku stranku,“ poručuje Gajić, naglašavajući važnost očuvanja akademske autonomije.
Govoreći o budućim izborima, Gajić je podsetio da su parlamentarni izbori zakazani za 2026. godinu, dok su predsednički izbori planirani za 2027. On je predložio mogućnost prelaska na kancelarski sistem, koji bi mogao da reši problem institucionalne podvojenosti između predsednika republike i predsednika vlade, dajući veću izvršnu vlast premijeru, kao što je to slučaj u većini zemalja Evropske unije.
U svetlu ovih događaja, Dan studenta u Beogradu postaje simbol trenutnih borbi i izazova s kojima se suočavaju studenti i šira akademska zajednica. Ove diskusije naglašavaju potrebu za reformama i većom transparentnošću unutar obrazovnog sistema, kao i važnost aktivnog učešća studenata i građana u oblikovanju svoje budućnosti.
U zaključku, dok se obeležava Dan studenta, važno je da se osvrnemo na izazove koji su pred nama. Studenti, profesori i društvo u celini moraju raditi zajedno kako bi osigurali da univerziteti budu mesta gde se neguje znanje, sloboda mišljenja i kritičko promišljanje, a ne politička arena. Ove reči poziva na akciju i promenu, što bi moglo doneti nadu i obnovu u budućnosti.
