Pre nekoliko dana, Europol je otkrio zapanjujući lanac profitera koji se bavi prodajom pokvarene hrane širom Evrope. Tokom akcije zaplenjeno je više od 11 miliona kilograma hrane i 1,4 miliona litara pića, a ukupna procenjena vrednost ove robe dostiže neverovatnih 95 miliona evra. Ova akcija pokazuje ozbiljnost problema sa hranom sa isteklim rokom trajanja i načinima na koje se takva roba može plasirati na tržište.
Svetlana Stanišić, doktor fizičke hemije, i Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije, razgovarali su o ovoj temi i naglasili ozbiljnost situacije. Nikolić je istakao da iako ovi podaci mogu delovati šokantno, oni zapravo nisu iznenađujući. „Moramo odmah razjasniti: po svim propisima, hrana čiji je rok istekao ne može se naći u prometu. To je apsolutno strogo zabranjeno“, rekao je Nikolić, dodajući da se radi o potencijalnom kriminalu kada takva roba dospe na tržište.
On je dalje naglasio da se roba sa isteklim rokom može ponovo obraditi, modifikovati i ponovno staviti u prodaju, što predstavlja ozbiljan rizik za potrošače. „Ta sirovina je sa isteklim rokom trajanja i više se ne sme koristiti za ljudsku ishranu“, upozorio je Nikolić, pozivajući potrošače da budu oprezni.
U razgovoru sa Stanišić, naglašeno je da nije lako prepoznati falsifikovane proizvode, ali postoje određeni indikatori koji mogu izazvati sumnju. „Možemo posumnjati ako primetimo da ambalaža nije originalna, da je otvarana ili oštećena, ili ako je prepravljen rok trajanja“, rekla je Stanišić. Ona je dodala da su nedavne zaplene u inostranstvu verovatno samo „vrh ledenog brega“ kada je u pitanju prisustvo falsifikovanih proizvoda na tržištu.
Ona je istakla da su zaplene raznovrsnih proizvoda, uključujući meso, ribu, morske plodove, mlečne proizvode, voće i povrće, znak ozbiljnosti problema. „Ovo su naše redovne operacije, a raznovrsna roba koja se zaplenjuje uključuje sve od mesa do prehrambenih suplemenata“, rekla je Stanišić, naglašavajući da je hrana sa isteklim rokom trajanja posebno rizična.
Nikolić je upozorio potrošače da budu oprezni i da se informišu o rokovima trajanja i poreklu hrane koju kupuju. „Svi mi koristimo hranu, a većina nas nije svesna potencijalnih opasnosti, što je zabrinjavajuće“, dodao je. On je pozvao potrošače da budu svesni svojih prava i da prijave sve sumnjive proizvode.
Ova situacija nije samo problem pojedinaca, već predstavlja ozbiljan izazov za čitavu industriju hrane. Kako se tržište razvija, tako se i metode prevara unapređuju, što dodatno otežava ravnotežu između sigurnosti potrošača i profita. Inspektori i regulatori se suočavaju sa sve većim izazovima u identifikaciji i sprečavanju širenja pokvarene ili falsifikovane hrane.
Na kraju, stručnjaci pozivaju na veću svest i proaktivnu ulogu potrošača u zaštiti sopstvenog zdravlja. „Uvek proveravajte ambalažu, rok trajanja i informacije na proizvodima. Ako nešto izgleda sumnjivo, bolje je ne kupovati to“, savetuju Stanišić i Nikolić.
Ovaj incident je još jedan podsetnik na to koliko je važno biti informisan potrošač i kako je zajednička odgovornost svih nas da se borimo protiv prevara u prehrambenoj industriji. Naša sigurnost zavisi od naših izbora, a znanje je moć u ovoj borbi za zaštitu zdravlja i dobrobiti.
