Kako se danas biraju zanimanja za budućnost i koliko obrazovni sistem priprema mlade za tržište rada, postavlja se pitanje da li škola prati tempo modernih potreba privrede ili zaostaje. Od školske 2026/27. godine, uvode se novi obrazovni profili koji imaju za cilj da dodatno povežu teoriju i praksu, omogućavajući učenicima da tokom školovanja steknu konkretna znanja i veštine. Ovi profili obuhvataju različite oblasti, od energetike i građevinarstva do vinogradarstva i ugostiteljstva, s jasnim ciljem – obrazovanje koje vodi direktno ka zaposlenju.
Dr. Gabrijela Grujić iz Kancelarije za dualno obrazovanje i Miloš Turinski iz Infostuda razgovarali su za Euronews Srbija o ovom procesu, novim obrazovnim profilima i njihovoj relevantnosti za tržište rada. Grujić je naglasila da se novi programi ne uvode stihijski, već na osnovu sistemskog praćenja potreba privrede.
„Ove godine uvodimo deset novih obrazovnih programa, pre svega u građevinarstvu, kao što su građevinski i arhitektonski tehničar. Ovi programi su deo dualnog obrazovanja, gde učenici uče u školi, ali i direktno u kompanijama“, ističe Grujić. Posebno se ističe važnost novih smerova poput tehničara za obnovljive izvore energije, naglašavajući da su zelena agenda i održivi razvoj ključni pravci budućnosti. Od naredne školske godine, biće ukupno 102 programa u dualnom modelu obrazovanja.
Grujić objašnjava da su programi usklađeni sa evropskim okvirom kvalifikacija kako bi znanje mladih bilo vrednovano i van Srbije. Infostud, kao platforma koja prati tržište rada, potvrđuje da poslodavci sve više traže konkretna, primenjiva znanja. Turinski ističe da je ključna razlika između znanja i onoga što kandidat može odmah doneti poslodavcu, naglašavajući prednost dualnog obrazovanja.
Ipak, postoji izazov – nedostatak mekih veština. Turinski upozorava da poslodavci primećuju da mladima nedostaju veštine kao što su komunikacija, timski rad i kritičko mišljenje. „Ove veštine se ne stiču samo u školi, već kroz život i iskustvo. Nekada smo ih podrazumevali, danas ih moramo dodatno razvijati“, napominje on, dodajući da obrazovni sistem teško može da prati brzinu promena uzrokovanih novim tehnologijama i veštačkom inteligencijom.
Grujić se slaže da dualno obrazovanje odgovara na ove izazove, jer razvija ne samo znanja, već i ukupne kompetencije. „Učenici razvijaju radnu etiku, komunikaciju i timski rad. Oni ne uče za ocenu, već za realizaciju konkretnog zadatka u realnom radnom okruženju“, objašnjava ona.
Važan deo ovog sistema su i novi trening centri koji menjaju tradicionalni način učenja. „To nisu klasične učionice, već open space prostori sa savremenim mašinama, gde učenici stiču znanja direktno kroz rad na opremi koju će koristiti u praksi“, dodaje Grujić. Cilj je da mladi tokom školovanja steknu dodatne sertifikate, čime postaju konkurentniji na tržištu rada.
Turinski upozorava da interesovanje mladih i dalje nije u potpunosti usklađeno sa potrebama tržišta. „Imamo digitalnu generaciju koja teži savremenim zanimanjima, dok zanati ostaju u drugom planu“, objašnjava on, naglašavajući da u građevini, ugostiteljstvu i autoindustriji postoji značajan deficit.
Dodaje da je problem duboko ukorenjen u društvenim stavovima, gde se zanati često smatraju manje vrednim poslovima, dok fakultetska diploma dominira kao jedini put do uspeha. „Međutim, tržište rada pokazuje suprotno – mnogi zanatski poslovi donose sigurnost i visoku zaradu, čak i u rangu IT sektora“, naglašava Turinski.
Grujić naglašava važnost povezivanja obrazovnih profila sa lokalnim razvojem. „Planiramo obrazovne profile u skladu sa potrebama regiona. Na primer, u Pančevu smo završili trening centar zbog razvijene autoindustrije, fokusirajući se na mašinstvo i elektrotehniku“, objašnjava ona.
Novi programi u autoindustriji, kao što je mehatronika na vozilima, razvijeni su u saradnji sa kompanijama i servisima. „Mladi danas uče dijagnostiku vozila i rade na savremenim sistemima, stičući samopouzdanje i znanja koja mogu odmah primeniti“, dodaje Grujić.
Podaci pokazuju da oko 60% učenika iz dualnog obrazovanja pronađe posao u prvih šest meseci nakon završetka školovanja, što potvrđuje značaj ovog modela. Ipak, sagovornici se slažu da postoji prostor za unapređenje, naglašavajući potrebu za većim uključivanjem privrede i važnost kontinuiranog razvoja sistema obrazovanja.
Izbor zanimanja više nije samo lična odluka, već rezultat složenog odnosa između obrazovanja, tržišta rada i društvenih očekivanja. Novi obrazovni profili i dualni model predstavljaju pokušaj da se smanji taj jaz, ali njihov uspeh zavisi od spremnosti mladih da prepoznaju svoje šanse.
