Duže od dve decenije, Srbija se trudi da uskladi svoje zakonodavstvo u oblasti zaštite potrošača sa standardima Evropske unije. Ova tema je od posebnog značaja, jer se odnosi na Poglavlje 28 iz Klastera 2, koje se tiče unutrašnjeg tržišta, a koje još uvek nije otvoreno za pregovore. Prema izveštaju Demostata, poslednje aktivnosti u vezi sa ovim poglavljem zabeležene su u februaru 2015. godine, kada je održan bilateralni skrining.
Otvaranje ovog poglavlja, kao i celog klastera, zahteva ne samo usklađivanje normi, već i njihovu punu primenu, što predstavlja dodatni izazov sa kojim se Srbija suočava. Stručnjaci ukazuju na to da se tržišta brzo menjaju, a novi proizvodi i trgovačke prakse se neprestano pojavljuju, čime se otežava praćenje dinamike koja je nužna za usklađivanje normativa. U Srbiji, prosečan vek trajanja zakona u ovoj oblasti iznosi oko pet godina, što znači da su državne institucije stalno angažovane na pisanju novih ili izmeni postojećih zakona kako bi se prilagodili standardima EU.
Osim što se pravila EU često menjaju, što dodatno otežava situaciju, pravnici ističu da je potrebno razmotriti zašto ti propisi, koji su u velikoj meri usklađeni sa pravom EU, ne funkcionišu adekvatno u praksi. U aprilu ove godine, Skupština Srbije usvojila je novi Zakon o zaštiti potrošača, čija primena će početi od 1. avgusta, osim dva člana koja će stupiti na snagu odmah.
Jedan od spornijih članova je član 4, koji navodi da se novi zakon primenjuje na odnose između potrošača i trgovca, ali s izuzetkom kada su ti odnosi regulisani posebnim zakonima koji su usklađeni sa pravnim tekovinama EU. Ovi posebni zakoni se odnose na komunalne delatnosti, energetiku, elektronske komunikacije i trgovinu, a prema iskustvu domaćih udruženja, u ovim oblastima je zabeležen najveći broj žalbi potrošača.
Demostat ukazuje da u ovim odnosima može doći do značajnog razilaženja između normi i stvarnosti. Kada potrošači podnesu žalbu, institucije koje bi trebale da reše taj problem često ne uzimaju u obzir činjenicu da su građani ekonomski i faktički slabija strana, te u pravilu rešavaju sporove u korist velikih državnih ili lokalnih sistema.
S druge strane, član 6 novog zakona donosi dobre vesti za potrošače, jer jasno precizira da trgovci moraju na čitak i lako uočljiv način istaknuti cenu proizvoda po jedinici mere. Takođe, pružatelji usluga neće moći odmah da predaju dug potrošača javnom izvršitelju, već su obavezni prvo da uruče opomenu pred izvršenje. Osim toga, neće moći da uskrate uslugu potrošaču bez sudske odluke.
Ove promene ukazuju na napore Srbije da unapredi zaštitu potrošača i uskladi svoje zakonodavstvo sa standardima EU, ali i na izazove koji se javljaju prilikom implementacije tih propisa. U tom kontekstu, važno je da se obezbedi prava potrošača i da se stvori pravni okvir koji će omogućiti efikasnije rešavanje sporova i jaču zaštitu ekonomski slabijih strana.
S obzirom na sve ove izazove, potrebno je da se nastavi sa radom na unapređenju zakonodavstva i njegovoj primeni u praksi, kako bi se postigla veća usklađenost sa evropskim standardima i obezbedila prava potrošača u Srbiji. Pratite nas na našim društvenim mrežama kao i na našem PDF izdanju lista Danas, kako biste bili u toku sa svim važnim informacijama i novostima iz oblasti zaštite potrošača.
