Uključenje predsednika Aleksandra Vučića na platformu TikTok izazvalo je značajnu pažnju javnosti i otvorilo diskusiju o novim metodama političke komunikacije u Srbiji. Ovo je prvi put da je Vučić koristio ovu društvenu mrežu za direktnu interakciju s građanima, a rezultati su bili impresivni – više od 80.000 ljudi pratilo je njegov „lajv“ prenos. Tokom ovog događaja, predsednik je odgovarao na pitanja, predstavio program „Srbija 2035“ i govorio o mogućem dijalogu sa opozicijom, kao i o saradnji sa poznatim jutjuberom Bogdanom Ilićem, poznatijim kao Baka Prase.
Ovaj potez postavlja pitanje da li Vučić pokušava da privuče mlađu generaciju, posebno generaciju Z, ili je reč o strategiji za neutralizaciju kritike opozicije. Filozofkinja Andrea Jovanović i stručnjak za digitalni marketing Istok Pavlović diskutovali su o fenomenu političara na društvenim mrežama. Jovanović smatra da je Vučićevo korišćenje TikToka strateški promišljeno, povlačeći paralele sa Donaldom Trampom, koji je bio pionir u korišćenju društvenih mreža za mobilizaciju birača.
Ona naglašava da su protesti u poslednjih godinu i po dana vođeni mladim ljudima, te da je Vučiću pametno što je izabrao ovu platformu za komunikaciju s njima. „Internet nudi mogućnosti koje prevazilaze tradicionalne medije“, rekla je Jovanović, ali je istakla i tamnu stranu društvenih mreža, posebno za mlade koji su odrasli bez iskustva van interneta. Prema njenim rečima, društvene mreže mogu postati poligon za psihološke probleme i propagandu koja deluje kao lični stav.
Ona upozorava da takve platforme mogu biti „idealna mašina za rađanje propagande“, gde korisnici mogu pomisliti da je ideologija autentična, a ne nametnuta. Jovanović ističe da je Vučić pristupio mladima ne s pozicije autoriteta, već uz dozu samoironije, što je pomoglo u razotkrivanju kritike. Njegovo prihvatanje šala na svoj račun stvara empatiju i simpatičnost među mladima.
Stručnjak za digitalni marketing Istok Pavlović analizirao je tehničke aspekte Vučićevog nastupa, posebno se osvrćući na fenomen komentara sa brojem „6 7“, koji su dominirali u prvim minutima prenosa. Ovaj broj predstavlja „in-group language“ ili interni jezik grupe, što je signalizovalo da je Vučić „došao na njihov teren“.
Pavlović smatra da je ključni trenutak bio kada je Vučić dozvolio da mu prikazuju „mimove“ o njemu samom. Na taj način je dekonstrukcija humora, koji je ranije služio za ismevanje, postala moguća. „Kada nosilac mima to izgovori, to postaje neutralizovano i manje značajno“, objašnjava Pavlović, dodajući da je Vučić time pokazao sposobnost da se uklopi u kulturu mladih.
Na kraju, Pavlović zaključuje da je Vučićev ulazak u digitalnu sfere bio uspešan jer je poštovao jedinu valutu koja na TikToku vredi – brojke. U svetu gde se uspeh meri pregledima i lajkovima, njegov rezultat, koji inače postižu samo najveće zvezde, donosi mu poštovanje, čak i od onih koji ga politički ne podržavaju.
Pavlović naglašava da je u ovoj subkulturi važan samo broj pregleda, a Vučić je dokazao da može da postigne dobar rezultat kao novajlija, čime je stekao respekt među mladima koji su u tom svetu. Na taj način, njegov nastup može da označi novu eru političke komunikacije u Srbiji, gde će društvene mreže igrati ključnu ulogu u oblikovanju javnog mnjenja i političkih stavova.
