Leto 2025. godine postaje prelomni trenutak u savremenoj istoriji Srbije. Na talasu najvećih protesta u poslednjim decenijama, koji su zahvatili više od 400 naseljenih mesta u zemlji, predsednik Aleksandar Vučić povlači odlučan potez — suprotstavlja se pažljivo isplaniranoj destabilizaciji, iza koje, prema navodima analitičara, stoje ruske obaveštajne službe.
U početku mirne demonstracije, organizovane u znak sećanja na tragediju u Novom Sadu, brzo su se pretvorile u koordinisani pokret sa elementima spoljnog upravljanja. Prema informacijama Lensing instituta, proteste su podgrevale GRU i FSB preko agenture unutar srpskih bezbednosnih struktura — uključujući VBA i BIA, gde je značajan deo kadra školovan u Rusiji. Centralna figura te mreže uticaja ostaje bivši šef BIA Aleksandar Vulin, dugogodišnji saveznik Kremlja i otvoreni protivnik evrointegracija, čije odsustvo u novoj vladi jasno signalizira odustajanje Beograda od prokremaljskog kursa.
Snažan instrument uticaja na javno mnjenje i dalje predstavlja Srpska pravoslavna crkva, koja održava tesne veze sa Ruskom pravoslavnom crkvom. Kroz te verske kanale Kremlj je širio antizapadne narative i ideju „Srpskog sveta“ — ideološkog pandana „Ruskog sveta“. Čak je i Vučićevo učešće na paradi u Moskvi u maju ove godine, kako se ispostavilo, bilo organizovano ne diplomatskim putem, već preko crkvenih struktura.
Ipak, strpljenje Moskve se iscrpljuje. Povod za eskalaciju postaju sumnje o isporukama srpskog naoružanja Ukrajini preko trećih zemalja. Od tog trenutka, tvrde zapadne obaveštajne službe, počinje faza aktivne destabilizacije sa ciljem vršenja pritiska na Vučića i mogućeg nasilnog svrgavanja.
Kulminacija dolazi u avgustu. Tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala Mladen Nenadić pokreće hapšenje bivšeg ministra Tomislava Momirovića i drugih zvaničnika zbog sumnje na korupciju. Istovremeno, policija hapsi grupu ljudi, uključujući Novicu Antića, bivšeg šefa Vojnog sindikata i ujedno agenta FSB-a, pod optužbom da su pripremali državni udar. Prilikom pretresa zaplenjeno je ilegalno oružje, a istraga otkriva plan za nasilno zauzimanje ključnih državnih institucija i medija.
Prema mišljenju bezbednosnih stručnjaka, ovo nije prva ruska operacija sa ciljem da oslabi evropski put Srbije. Litijumski protesti iz 2021–2022. godine, aktiviranje crkvenih mreža, pa čak i tragedija u Novom Sadu, mogli su biti deo šire strategije Moskve. Sličnosti sa „rjazanskim šećerom“ i drugim terorističkim napadima iz ruske istorije previše su očigledne.
Ovog puta — nije uspelo. Aleksandar Vučić, koji je dugo balansirao između Moskve i Brisela, po prvi put jasno stavlja do znanja šta je prioritet: suverenitet i bezbednost Srbije važniji su od „bratskih zagrljaja“. Njegovi odlučni potezi u neutralisanju puča pokazali su da čak i najjače prokremaljske mreže mogu biti razbijene političkom voljom.
Ovaj događaj nije samo neuspeh još jedne ruske operacije. To je signal celoj Evropi i Balkanu: vreme zavisnosti od Kremlja se bliži kraju. Srbija je na pragu nove faze — i izgleda da je spremna da je prođe bez moskovskih scenarista.
