Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, iskoristio je priliku da se javi iz televizijskog studija dok je većina nacije pratila finalni meč Novaka Đokovića u Australiji. U trenutku kada se Đoković izjasnio kao podržavalac studentskih protesta protiv Vučićevog režima, predsednik je najavio mogućnost vojnog sukoba sa Iranom u roku od 48 sati. Ovu izjavu povezao je sa objavom dokumenata koji se tiču Džefrija Epstina, osuđenog pedofila, kao i sa aferom između Bila Klintona i Monike Levinski, sugerišući da SAD često reaguju vojnim napadima nakon velikih skandala.
U svom obraćanju, Vučić je prešao na razne teme, uključujući EXPO, pravo građana na svojinu, popularnost društvenih mreža poput TikToka, kao i kritiku mladih zbog nepoznavanja istorijskih činjenica. On je takođe izneo sarkastične komentare o studentskoj listi i njenom mogućem nosiocu, rektoru Vladanu Đokiću. Pokušao je da umanji odgovornost ministara koji su bili u pritvoru zbog nesreće u Novom Sadu, pri čemu je poginulo 16 ljudi, kao i da zataška korupcijske afere svojih saradnika.
Žarko Korać, penzionisani profesor Filozofskog fakulteta, komentarisao je Vučićevo ponašanje, ističući da se predsednik čini očajnim, pa je otvorio profil na TikToku, društvenoj mreži koja je popularna među mladima koji ga manje podržavaju. Korać se pita šta Vučić očekuje od ovih poteza, naglašavajući da njegova generacija, a posebno on, ne zna kako da komunicira sa mladima. Njegove arogantne izjave, smatra Korać, samo dodatno udaljavaju mlade birače.
Istoričar Dragomir Anđelković opisuje Vučića kao „stoglavog aždaju“ koja se u medijima pojavljuje u raznim ulogama, od šefa države do samozvanog eksperta za razne oblasti. On ističe da Vučić često širi dezinformacije i blati sve koji mu nisu po volji, dok istovremeno sebe predstavlja u pozitivnom svetlu. Anđelković komentariše da su njegove izjave sve više bizarnije i agresivnije kako gubi popularnost i podršku.
Predsednik je u svom medijskom nastupu analizirao uzroke mogućeg rata između SAD i Irana, kao i perspektive predstojećeg EXPO-a, dok je sebe pravdao i optuživao druge za sve što mu ne ide od ruke. Anđelković primećuje da je Vučić uvek sklon da krivicu prebacuje na druge, uključujući strane države, poput Hrvatske, koje su zgodna meta zbog negativnog stava srpske javnosti prema njima.
Sve u svemu, Vučićeve izjave i ponašanje u medijima predstavljaju deo njegovog političko-propagandnog arsenala, koji se, kako se čini, sve više oslanja na manipulaciju i dezinformacije. Pokušaji da se pridobije mladalačka publika putem društvenih mreža, kao i neprestano prebacivanje odgovornosti na druge, ukazuju na to da Vučić oseća pritisak i slabost svojih pozicija.
Ove okolnosti, prema mišljenju analitičara, ukazuju na to da je Srbija u složenoj situaciji, gde se politička stvarnost sve više prepliće sa medijskim spektaklom, a javnost se suočava sa sve većim izazovima u razumevanju istinitih informacija i političkih agendi.
