Dobitnik Sterijine nagrade za glumačko ostvarenje u predstavi „Moje pozorište“, glumac Vojin Ćetković, istakao je da ovo priznanje ne doživljava kao lični uspeh, već kao nagradu celom ansamblu koji je zajedno radio na predstavi reditelja Borisa Liješevića. U razgovoru za emisiju „Samo kultura“ na Euronews Srbija, Ćetković je naglasio da je „Moje pozorište“ mnogo više od obične predstave, jer se bavi temama prijateljstva i zajedništva.
Ćetković je podelio svoje utiske o predstavi, rekavši: „Imam utisak da je to jedna priča o prijateljstvu. Bez obzira što smo igrali Borisov komad, to jeste priča o prijateljstvu nas šestoro, uključujući i Borisa.“ Kada su ga pozvali na kafu kako bi razgovarali o predstavi, odmah je pristao, verujući da sa tim ljudima deli slične poglede na pozorište. On smatra da je ovo kolektivni čin, koji se ne može posmatrati samo kroz prizmu jednog glumca.
Ova predstava je ove godine osvojila više značajnih priznanja, uključujući nagrade za najbolju predstavu, režiju, glumačka ostvarenja i nagradu publike. Ćetković, koji tumači ulogu oca inspirisanu stvarnim ocem Borisa Liješevića, napomenuo je da nije želeo da imitira stvarnu osobu. „Rekao sam mu da je našao pogrešnog glumca ako želi da reprodukujem njegovog oca. Imao sam ono što je napisao, imao sam svog oca i svoje iskustvo kao roditelja. Posvetio sam ovu predstavu njegovom ocu, svom ocu i svim očevima. Najvažnije mi je bilo da bude istinito“, izjavio je.
Jedna od centralnih tema predstave jeste odnos između umetnosti i privatnog života. Ćetković se suočava sa pitanjem koliko se može posvetiti svom pozivu, a da pritom ne zapostavi porodicu i bliske ljude. „Još uvek tražim ravnotežu. Umetnost je živa stvar, kao i čovek. Menjamo se kroz godine, menjaju se i naši stavovi. Večito se pitamo ko smo, šta smo i da li smo dali dovoljno sebe. Ali ja ovo ne radim da bih dobio nešto zauzvrat. Dobijam mogućnost da se izrazim i to je ogromna stvar“, kaže on.
Ćetković je primetio da publika snažno reaguje na predstavu, jer ona pokreće univerzalna pitanja sa kojima se svako može poistovetiti. „Ljudi plaču, smeju se, prepoznaju se u toj priči. Niko nije ravnodušan. To su univerzalne teme utkane u jednu konkretnu porodičnu priču“, naveo je.
Govoreći o svom odnosu prema pozorištu, Ćetković je priznao da i dalje oseća tremu pred izlazak na scenu, ali smatra da je to važan deo glumačkog posla. „Volim kada ima treme. Celog dana znam da uveče imam predstavu. Danas sam, na primer, bio kod zubara i odbio anesteziju zato što igram predstavu. To je mali primer, ali pokazuje koliko smo posvećeni svom poslu“, rekao je.
On smatra da je vreme romantične predstave o umetnicima kao boemima prošlo, te da današnje okolnosti zahtevaju drugačiji pristup. „Ovo više nije vreme boema i razbarušenih umetnika. Ovo je vreme posvećenih i disciplinovanih ljudi. Vreme je strogo i surovo. Da bismo odgovorili na sve izazove, moramo da vodimo računa o svom zdravlju, telu i umu“, poručio je Ćetković.
Glumac je takođe govorio o velikom interesovanju publike za predstave u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, posebno za komad „Ričard Drugi“ u režiji Borisa Liješevića. „Kada vidim redove ispred pozorišta i karte koje se rasprodaju za nekoliko minuta, srce mi je puno. Ljudi dolaze sa posebnom željom da gledaju predstavu. To pokazuje koliko postoji potreba za pozorištem i koliko publika ceni ono što radimo“, naglasio je.
Osim toga, Ćetković je istakao važnost predstave „Mihael Kolhas“, koja postavlja važna društvena pitanja o pravdi i nepravdi. „Pozorište ne služi samo da zabavi. Njegov zadatak je da postavlja pitanja. Svi smo se tokom rada na toj predstavi suočili sa pitanjem kako reagujemo na nepravdu i da li pojedinac može sam da je ispravi“, rekao je.
Na kraju, otkrio je da će tokom leta raditi novu predstavu sa Vidom Ognjenović, u koprodukciji podgoričkog Gradskog pozorišta i festivala Grad teatar u Budvi, čija se premijera očekuje najpre u Budvi, a potom i u novoj zgradi Gradskog pozorišta u Podgorici.
