U petak je došlo do kratkog prekida rada društvenih mreža Fejsbuk i Instagram, što je izazvalo veliku pažnju medija. Iako je ovaj prekid trajao samo nekoliko sati, portali su iz minuta u minut izveštavali o trenutnom statusu i vremenu kada će platforme kompanije „Meta“ ponovo biti dostupne korisnicima. Ova situacija je ponovo otvorila diskusiju o emocionalnom uticaju društvenih mreža na pojedince.
IT konsultant Vojislav Rodić i psiholog Jelena Milošević su za Euronews Srbija razgovarali o tome kako su ljudi postali anksiozni kada su „oflajn“, te kako društvene mreže igraju ključnu ulogu u emocionalnoj regulaciji. Milošević je istakla da je pojava društvenih mreža omogućila ljudima da se emocionalno regulišu, koristeći ih kao alat za kanalisanje osećanja koja ne znaju kako da obrade.
Prema njenim rečima, mnogi ljudi, umesto da se pozabave svojim unutrašnjim stanjima i emocijama, radije posegnu za telefonom i započnu skrolovanje. Ovaj oblik „otupelosti“ može onemogućiti pojedince da se suoče sa svojim stvarnim osećanjima i potrebama. „Ljudi koriste društvene mreže kao mehanizam da potisnu ili privremeno utišaju ono što se dešava unutar njih“, dodala je ona.
Rodić se nadovezao na reči Milošević, ukazujući na to da je danas prisutna epidemija usamljenosti i društvena zabrana osamljenosti. Istakao je kako je u savremenom društvu sve manje prostora za trenutke tišine i introspekcije. Čak i kada živimo u domaćinstvima sa više članova, često osećamo potrebu da kažemo: „Ostavite me malo na miru, moram da se skoncentrišem i razmislim.“ Međutim, kako Rodić naglašava, takvih trenutaka je sve manje.
Savremena svakodnevica je isprekidana stalnim notifikacijama i interakcijama, većinom trivijalnog sadržaja. Način na koji upravljamo ovim neprekidnim interakcijama postaje ključno pitanje savremenog života, a prekid rada društvenih mreža može poslužiti kao podsticaj za razmišljanje o tome kako se nosimo sa svojim emocijama i potrebama za povezivanjem.
Milošević je dodala da je važno prepoznati kada društvene mreže postanu način izbegavanja stvarnosti. Umesto da se suoče sa svojim osećanjima i izazovima, pojedinci često biraju da potisnu svoje emocije kroz online aktivnosti. To može dovesti do dugoročnih problema sa mentalnim zdravljem.
U svetlu događanja od petka, važno je razmisliti o tome kako se oslanjamo na društvene mreže i kakav uticaj imaju na našu emocionalnu dobrobit. Da li su one zaista alat za povezivanje ili su postale način za izbegavanje stvarnosti? Ova pitanja su sve relevantnija u svetu gde je digitalna povezanost često zamenila lične interakcije.
Kako se nastavlja razgovor o emocionalnom uticaju društvenih mreža, Rodić i Milošević pozivaju na veću svest o tome kako koristimo ove platforme i kako one utiču na naš svakodnevni život. U vreme kada je lako izgubiti se u beskrajnim feedovima sadržaja, važno je setiti se da je i offline svet i dalje tu, pun mogućnosti za lični razvoj i emocionalnu povezanost.
U zaključku, događaj od petka je podsetnik na važnost balansiranja između digitalnog i stvarnog sveta. Iako društvene mreže mogu biti korisne, važno je ne zaboraviti na vrednost neposrednih ljudskih interakcija i vremena provedenog u tišini, razmišljanju i introspekciji.
