Suprotno uvreženom mišljenju da štete mladim umovima, provođenje više vremena uz video igre moglo bi biti povezano s povećanjem inteligencije kod dece, pokazalo je novo istraživanje. Iako je uočena razlika u kognitivnim sposobnostima mala i ne dokazuje direktnu uzročno-posledičnu vezu, naučnici je smatraju značajnom. Studija iz 2022. godine pažljivo je kontrolisala promenljive kao što su genetske razlike i socioekonomski status dece.
Zanimljivo je da gledanje televizije i korišćenje društvenih mreža, za razliku od igranja, nisu pokazali ni pozitivan ni negativan uticaj na inteligenciju. Ovi rezultati mogli bi značajno doprineti raspravi o prikladnoj količini vremena koje deca provode ispred ekrana, prenosi Science Alert. „Digitalni mediji definišu moderno detinjstvo, ali njihovi kognitivni efekti su nejasni i predmet su žučnih rasprava. Verujemo da bi studije sa genetskim podacima mogle razjasniti uzročne tvrdnje i ispraviti tipično zanemarenu ulogu genetskih predispozicija”, napisao je naučni tim iz Nemačke, Holandije i Švedske u svom radu.
Naučnici su analizirali podatke o vremenu provedenom ispred ekrana koje je beleženo za 9.855 dece iz SAD-a, uzrasta devet i deset godina. U proseku, deca su dnevno provodila 2,5 sata gledajući televiziju ili onlajn video-sadržaje, jedan sat igrajući video-igre i pola sata na društvenim mrežama. Dve godine kasnije, prikupljeni su podaci za više od 5.000 iste dece. Pokazalo se da su deca koja su provodila više vremena igrajući video igre zabeležila porast koeficijenta inteligencije za 2,5 poena iznad proseka. Porast IQ-a utvrđen je na osnovu rezultata u zadacima koji su merili razumevanje pročitanog, vizuelno-prostornu obradu, pamćenje, fleksibilno razmišljanje i samokontrolu.
Iako je istraživanje sprovedeno samo na deci u SAD-u i nije pravilo razliku između vrsta video igara, poput onih na mobilnim telefonima ili konzolama, ono pruža vredan uvid u vezu između igranja i koeficijenta inteligencije. Takođe, podržava ideju da inteligencija nije nepromenljiva osobina sa kojom se rađamo. „Naši rezultati podržavaju tvrdnju da vreme provedeno ispred ekrana generalno ne narušava kognitivne sposobnosti dece i da igranje video igara zapravo može doprineti jačanju inteligencije”, izjavio je 2022. godine neuro naučnik Torkel Klingberg sa Karolinskog instituta u Švedskoj.
Sve navedeno ukazuje na to da na razvoj inteligencije utiče mnogo faktora, kao i da vreme pred ekranom na različite načine utiče na naše navike i telo. Zbog toga su potrebna dodatna istraživanja kako bi se dobila potpunija slika. „Nismo ispitivali efekte ponašanja pred ekranom na fizičku aktivnost, san, dobrobit ili školski uspeh, tako da o tome ne možemo ništa da kažemo. Sada ćemo proučavati efekte drugih faktora iz okoline i kako se kognitivni efekti odnose na razvoj dečjeg mozga,” rekao je Klingberg.
Ova studija može otvoriti nove pravce u razumevanju kako digitalni mediji utiču na decu. U svetu gde su video igre postale integralni deo života mnogih mladih, važno je nastaviti istraživanja koja će pomoći roditeljima, pedagogima i donosiocima odluka da bolje razumeju potencijalne koristi i rizike povezane sa upotrebom ovih tehnologija. Kao što istraživanje ukazuje, postoji potreba za uravnoteženim pristupom koji će uzeti u obzir različite aspekte razvoja dece, kao i njihov interakcije sa svetom digitalnih medija.
U svetlu ovih nalaza, može se zaključiti da video igre, kada se koriste umereno, mogu imati pozitivan uticaj na intelektualni razvoj dece. Ipak, važno je nastaviti sa istraživanjima kako bi se osiguralo da deca imaju koristi od digitalnih medija, a da istovremeno ne zanemare druge važne aspekte svog razvoja.
