Ambasador Venecuele pri Ujedinjenim nacijama, Samjuel Monkada, uputio je danas pismo Savetu bezbednosti UN-a (SBUN), u kojem je istakao pravo Venecuele na samoodbranu i zatražio hitnu sednicu SBUN-a. U tom pismu, Monkada je naglasio da se suočavaju sa kolonijalnim ratom koji ima za cilj uništenje vlasti koju je izabrao narod Venecuele. Prema njegovim rečima, ovaj rat ima nameru da uspostavi marionetsku vladu koja bi omogućila pljačku prirodnih resursa zemlje, uključujući i najveće svetske rezerve nafte.
Monkada je takođe istakao da američka vojna akcija predstavlja kršenje Povelje UN-a, koja nalaže da sve članice organizacije treba da se uzdrže od pretnje ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje države. Ove tvrdnje dolaze nakon što su Sjedinjene Američke Države izvele vojne akcije protiv Venecuele, što je izazvalo značajne napetosti na međunarodnoj sceni.
Prema izveštaju Rojtersa, Savet bezbednosti UN-a planira da se sastane u ponedeljak, usled eskalacije situacije nakon što su SAD napale Venecuelu i svrgnule njenog dugogodišnjeg predsednika Nikolasa Madura. Ovaj potez izazvao je osude iz različitih delova sveta, a mnoge zemlje su izrazile zabrinutost zbog moguće eskalacije sukoba u regionu.
U međuvremenu, izvor iz Ujedinjenih nacija je za RIA Novosti potvrdio da je ponedeljak dan kada bi mogla biti održana sednica SBUN-a. Kolumbijski predsednik Gustavo Petro je pozvao na hitno sazivanje sednice Saveta bezbednosti UN-a kako bi se razmotrila trenutna situacija u Venecueli nakon američkih vojnih napada. Njegov zahtev podržale su i Rusija i Kina, koje su se obavezale da će stajati uz Venecuelu u ovim teškim trenucima.
Petro je na platformi X (ranije poznatoj kao Twitter) napisao: „Kao članica Ujedinjenih nacija, Kolumbija podstiče hitno sazivanje Saveta bezbednosti UN radi razmatranja situacije“. Ova izjava je dodatno pojačala pritisak na međunarodnu zajednicu da reaguje na ono što mnogi smatraju neprimerenim vojnim delovanjem Sjedinjenih Američkih Država.
Situacija u Venecueli već dugo je predmet međunarodne pažnje, s obzirom na to da se zemlja suočava sa teškom ekonomskom krizom, političkim previranjima i humanitarnom katastrofom. S obzirom na bogate resurse, posebno naftu, Venecuela je postala epicentar interesa velikih sila, što dodatno komplikuje situaciju.
U poslednjim godinama, Venecuela je bila na meti kritika zbog kršenja ljudskih prava, ali istovremeno je i dalje uživala podršku nekih zemalja koje smatraju da je u pitanju neokolonijalna borba za kontrolu nad resursima. Osim toga, američke sankcije koje su uvedene zbog navodnog autoritarizma režima, dodatno su pogoršale životne uslove građana, što je dovelo do masovnog egzodusa.
Kao odgovor na trenutne tenzije, mnoge zemlje u regionu pozvale su na dijalog i mirno rešavanje sukoba, ističući važnost poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Venecuele. Međunarodna zajednica, uključujući UN, suočava se sa izazovima u pronalaženju rešenja koja bi mogla da smire situaciju i obezbede stabilnost u regionu.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će Savet bezbednosti UN-a reagovati na ovaj zahtev i da li će međunarodna zajednica uspeti da pronađe efikasna rešenja koja će pomoći Venecueli da prevaziđe trenutne izazove. Predstojeći sastanak SBUN-a mogao bi biti ključan trenutak u pokušaju da se spreči dalja eskalacija tenzija u ovom području.
