U velikoj studiji koju su sproveli 22 međunarodna javna emitera, otkriveno je da četbotovi s veštačkom inteligencijom, kao što su ChatGPT i Copilot, često iskrivljuju vesti i imaju poteškoća u razlikovanju činjenica od mišljenja. Ova saznanja postavljaju ozbiljna pitanja o pouzdanosti informacija koje ovi alati pružaju korisnicima.
Studija je analizirala kako AI sistemi obrađuju i prezentuju informacije. Uočeno je da ovi sistemi ponekad pružaju netačne ili obmanjujuće informacije, što može dovesti do širenja dezinformacija. Istraživači su naglasili da, iako AI može efikasno obraditi velike količine podataka, to ne znači da će uvek interpretirati te podatke na tačan način.
Jedan od ključnih problema je taj što AI alati često nemaju sposobnost da razumeju kontekst u kojem su informacije predstavljene. To može rezultirati time da se čini da su informacije tačne, dok zapravo nisu ili su izvučene iz konteksta. Na primer, AI može prikazati citate ili podatke bez objašnjenja šta oni zapravo znače, što može dovesti do pogrešnog tumačenja.
Istraživači su takođe naglasili da se AI sistemi oslanjaju na prethodne podatke i informacije koje su im dostupne. Ako su ti podaci netačni ili pristrasni, to može dovesti do perpetuiranja tih grešaka. Ovo može predstavljati veliki problem, posebno u kontekstu vesti i informacija koje se brzo šire putem društvenih mreža.
Osim toga, postoji i zabrinutost da AI može ojačati već postojeće predrasude u medijima. Na primer, ako je veštačka inteligencija obučena na podacima koji odražavaju određene pristrasnosti, to može rezultirati time da se te pristrasnosti ponovo pojavljuju u generisanim odgovorima. Ova situacija može dodatno otežati razumevanje i analizu informacija koje se predstavljaju javnosti.
U svetlu ovih saznanja, mnogi stručnjaci pozivaju na veću pažnju prilikom korišćenja AI alata. Oni sugerišu da bi korisnici trebalo da budu oprezni i kritični prema informacijama koje dobijaju od ovih sistema. Takođe, naglašava se važnost medijske pismenosti, kako bi se korisnici mogli bolje snalaziti u svetu informacija koje se brzo menjaju.
Pored toga, stručnjaci sugerišu da bi programeri i kompanije koje razvijaju AI alate trebali raditi na poboljšanju tačnosti i pouzdanosti svojih sistema. To uključuje rad na algoritmima koji će omogućiti AI da bolje razume kontekst i da pravilno interpretira informacije. Takođe, postoji potreba za razvojem etičkih smernica koje će regulisati kako se ove tehnologije koriste, posebno u novinarstvu.
U zaključku, studija ukazuje na to da, iako AI može biti koristan alat za obradu i analizu informacija, postoji ozbiljna potreba za oprezom prilikom korišćenja ovih sistema. Korisnici bi trebali biti svesni potencijalnih grešaka i pristrasnosti koje mogu nastati, a takođe bi trebali razvijati svoje veštine kritičkog razmišljanja kako bi mogli bolje proceniti informacije koje primaju. U svetu gde se informacije brzo šire, važno je ostati informisan i kritički pristupiti svemu što se prezentuje.
