Vez je umetnost koja se praktikuje vekovima, a njena uloga u kulturi i tradiciji ne može se preceniti. Koristi se za ukrašavanje odeće, označavanje važnih događaja i izražavanje identiteta, kako verskog, tako i nacionalnog. U srcu Srbije, u maloj radionici u Ivanjici, jedna od retkih vezača, Zorica Jovićević, čuva ovu tradiciju sa posebnom posvećenošću.
Zorica Jovićević je posvećena očuvanju i unapređenju tehnike zlatoveza i veza s srmom. Svaki komad odeće koji izlazi iz njene radionice, bilo da se radi o jeleku, košulji ili haljini, izrađen je ručno, sa posebnom pažnjom i simbolikom. Ona ističe da je za izradu jednog jeleka potrebno uložiti oko 26 radnih dana, radeći u proseku po šest do sedam sati dnevno. Proces započinje oslikavanjem motivâ na radnoj površini sa kredom ili sapunskim činom, a zatim se vezu srmom, što je veoma zahtevno i precizno.
Osim što se bavi izradom porudžbina koje dolaze iz celog sveta, Zorica takođe vodi edukativne radionice za žene iz svog kraja. Njena misija je da prenese znanje o ovom retkom zanatu, koji se teško može naučiti negde drugde. „U saradnji sa Ministarstvom kulture već treću godinu za redom organizujem projekat ‘Vilino kolo’, u kojem učestvuju mladi ljudi, nastavnici i učenici osnovne škole Sreten Lazarević u Prilikama“, objašnjava Jovićević. Ovaj projekat ima za cilj očuvanje starih zanata i uključuje između 10 i 15 žena, od kojih su neke već iskusne, dok druge tek počinju da uče.
Zlatovez se, kako Zorica naglašava, nikada ne prepušta mašini; sve se radi rukom, od samog početka do kraja. Njena posvećenost ovom zanatu ima za cilj da vrati stari sjaj i tradiciju Ivanjice, koja je nekada bila poznata po svojim sposobnim abadžijama, terzijama i opančarima. „Pomažem svojoj zajednici da vratimo dušu onome po čemu su naši stari bili poznati“, dodaje ona sa ponosom.
Umetnički i zanatski rad u vezi s vezenjem podrazumeva mnogo više od samog materijala i ulaganja vremena. Iza svakog komada stoje godine iskustva, neprospavanih noći, energije i ljubavi prema ovom zanatu. Zorica Jovićević predstavlja simbol otpornosti i predanosti očuvanju kulturnog nasleđa, u svetu koji se neprestano menja.
Kroz njene radionice i projekte, ona ne samo da prenosi svoje znanje, već i inspiriše nove generacije da se bave ovim zanatom, čime doprinosi očuvanju identiteta i tradicije. U vreme kada se mnogi stari zanati suočavaju sa zaboravom, Zorica Jovićević ostaje svetionik nade i posvećenosti, dok nastavlja da stvara umetničke komade koji pričaju priče o kulturi, tradiciji i identitetu.
Njena radionica u Ivanjici nije samo mesto za rad, već i prostor gde se okupljaju ljudi, razmenjuju iskustva i grade zajednicu. U svetu u kojem su brzi trendovi i masovna proizvodnja sveprisutni, Zorica nudi alternativu – posvećenost ručnom radu i autentičnosti, kroz svaki vez koji izradi.
Vez je više od običnog zanata; to je umetnost koja povezuje prošlost sa sadašnjošću i budućnošću. Kroz svoj rad, Zorica Jovićević ne samo da čuva tradiciju, već i obogaćuje kulturnu scenu Srbije, a njen doprinos će sigurno ostaviti trajan pečat.
