PODGORICA – Od 2008. godine do danas, u Crnoj Gori je podneto ukupno 200 krivičnih prijava zbog sumnje u falsifikovane diplome, prema evidenciji predmeta u kojima je Ministarstvo prosvete, nauke i inovacija utvrdilo da obrazovne isprave nisu validne. Ova informacija je objavljena na zvaničnom sajtu vlade, kao deo objava po osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama, prenosi RTCG.
Više od polovine prijava, tačnije 108, podneto je u poslednje tri godine, što ukazuje na povećanje problema sa falsifikovanjem diploma u ovom periodu. Resorna ministarka Anđela Jakšić-Stojanović je ranije naglasila da je pooštravanje kaznene politike u ovoj oblasti već dalo konkretne rezultate, uključujući izricanje prvih zatvorskih kazni za krivično delo posedovanja falsifikovanih diploma.
Prema njenim rečima, tokom 2023. godine podneto je 28 krivičnih prijava zbog sumnje u falsifikat obrazovne isprave, dok je u 2024. godini zabeleženo 38 takvih prijava. U toku 2025. godine, zaključno sa sadašnjim periodom, evidentirano je ukupno 88 krivičnih prijava. Ovi podaci ukazuju na to da se trend falsifikovanja diploma nastavlja, što dodatno opterećuje obrazovni sistem i tržište rada u Crnoj Gori.
U svetlu ovih informacija, Ministarstvo prosvete, nauke i inovacija je pre nekoliko dana, na predlog ministrarke Jakšić-Stojanović, donelo zaključke kojima je, zbog oduzimanja dozvole za rad, privremeno obustavilo priznavanje obrazovnih isprava stečenih na Univerzitetu Megatrend i fakultetima u njegovom sastavu. Ova odluka se odnosi na Fakultet za kulturu i medije, Fakultet za poslovne studije, Fakultet za umetnost i dizajn, Pravni fakultet i Geoekonomski fakultet.
Ovo je značajan korak u borbi protiv falsifikovanja diploma i pokazuje odlučnost vlade da se suoči s ovim problemom. Uvođenje strožih sankcija i obustava priznavanja diploma sa sumnjivih institucija može doprineti smanjenju broja falsifikata i povećanju poverenja u obrazovni sistem.
Zabrinutost zbog falsifikovanja diploma nije samo lokalni problem, već se to pitanje sve više postavlja na globalnom nivou. U mnogim zemljama, posebno onima u razvoju, falsifikovanje obrazovnih isprava predstavlja ozbiljnu prepreku za razvoj i napredak društva. Obrazovne institucije se suočavaju sa izazovima u održavanju standarda, a poslodavci se bore da pronađu kvalifikovane radnike.
Falsifikovanje diploma može imati dugoročne posledice po pojedince koji se odluče na ovakve prevare. Osim pravnih sankcija, njihova reputacija može biti ozbiljno narušena, što im može otežati pronalaženje posla u budućnosti. Takođe, ovo može stvoriti i nepovjerenje među poslodavcima, koji će biti oprezniji prilikom zapošljavanja, u strahu da bi mogli zaposliti nekoga ko je stekao svoje kvalifikacije na nelegalan način.
U svetlu ovih informacija, važno je da se nastavi sa edukacijom građana o rizicima i posledicama falsifikovanja diploma, kao i o značaju sticanja validnih obrazovnih isprava. Takođe, ključno je da institucije za obrazovanje, vlasti i poslodavci rade zajedno na stvaranju efikasnijeg sistema provere obrazovnih isprava kako bi se smanjio broj prevara i zaštitili interesi svih uključenih strana.
Uloga Ministarstva prosvete, nauke i inovacija je od suštinskog značaja u ovoj borbi, a njihovi napori da se obustavi priznavanje diploma sa sumnjivih institucija mogu poslužiti kao primer drugim zemljama u regionu. Kroz zajedničke napore, moguće je stvoriti sistem koji će biti otporniji na prevare i koji će osigurati da se obrazovanje u Crnoj Gori temelji na čvrstim osnovama i validnosti obrazovnih isprava.
