Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Uglješa Mrdić već jedanaesti dan štrajkuje glađu ispred Doma Narodne skupštine, uz podršku pet veterana. Njihov zahtev je da nadležno tužilaštvo uhapsi bivšeg predsednika Skupštine akcionara Infrastrukture Železnice Srbije Nebojšu Bojovića i bivšeg izvršnog direktora Milutina Miloševića, koje smatraju odgovornima za tragediju koja se dogodila 1. novembra prošle godine, kada je pala nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu, usled čega je stradalo 16 ljudi.
Mrdić je juče primio medicinsku pomoć, nakon čega je izjavio da su mu iz Hitne pomoći ukazali na loše zdravstvene parametre, ali je odlučio da nastavi štrajk glađu. U intervjuu za televiziju Pink, naglasio je da neće odustati dok se ne ispune njegovi zahtevi, odnosno dok ne budu uhapšeni Bojović i Milošević.
On je podneo krivične prijave protiv bivših rukovodilaca Infrastrukture železnice Srbije, ali tvrdi da Tužilaštvo za organizovani kriminal nije preduzelo nikakve korake povodom toga. Ova situacija ga je, kako kaže, primorala da se odluči za štrajk glađu kao krajnju meru.
Mrdić je naveo da poštuje apel predsednika Srbije Aleksandra Vučića da prestane sa štrajkom glađu, ali da oseća potrebu da nastavi kako bi se izborio za pravdu. „Ovo je borba za istinu i pravdu, za porodice 16 nastradalih“, poručio je Mrdić, ističući da mu je podrška ratnih veterana i prijatelja presudna u ovom teškom trenutku.
On je dodao da ne zna da li bi uspeo bez njihove podrške, naglašavajući da mu je sve teže, posebno poslednjih dana. „Najteže je oko četiri ujutru, kada nas probudi hladnoća“, rekao je Mrdić, opisujući teške uslove u kojima se nalazi.
U kritici na rad tužilaštva, Mrdić je izrazio nevericu da tužioci, poput Mladena Nenadića i Zagorke Dolovac, ne reaguju na njegovu situaciju. „To govori koliko su bahati i da su deo rata protiv države. Odgovorno tvrdim da su oni deo obojene revolucije. Srbija mora da pobedi. Ako tužilaštvo neće da radi svoj posao, nešto tu mora da se menja“, naglasio je on.
Ova situacija je izazvala različite reakcije javnosti, a mnogi prate razvoj događaja s pažnjom. Mrdićev štrajk glađu postao je simbol borbe protiv, kako on smatra, nepravde i korupcije u sistemu. Sa svakim danom, pritisak na nadležne institucije raste, a pitanje odgovornosti za tragediju na železnici postaje sve aktuelnije.
U međuvremenu, podrška Mrdiću i njegovim zahtevima dolazi iz različitih društvenih slojeva, a veterani, koji su se pridružili njegovom protestu, ističu važnost borbe za pravdu. Njihova simbolična podrška ukazuje na to da se pitanje odgovornosti ne tiče samo pojedinaca, već i šireg društvenog konteksta i potreba za reformama u pravosudnom sistemu.
Mrdićev štrajk glađu može se posmatrati kao signal da su građani spremni da se bore za svoja prava i da očekuju odgovornost od onih koji su na vlasti. U vremenu kada je poverenje u institucije na niskom nivou, ovakvi potezi mogu biti ključni za pokretanje dijaloga o reformama i promenama koje su potrebne u društvu.
Kao što je Mrdić naglasio, ovo nije samo njegovo lično pitanje, već borba za pravdu za sve nastradale i njihove porodice. Njegova odlučnost da se bori za istinu može inspirisati druge da se uključe u borbu protiv nepravde i korupcije, čime se otvara prostor za promene koje su neophodne za bolje sutra.
