U Srbiji, prema procenama, postoji između 200 i 500 socijalnih preduzeća, međutim, do sada je zvanično registrovano samo oko 20. Ova informacija izneta je na konferenciji koja se bavila socijalnim preduzetništvom, a koja je deo regionalne konferencije CORE Days 2025. Ova statistika ukazuje na značajnu razliku između broja preduzeća koja funkcionišu u ovoj oblasti i onih koja su formalno priznata.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) istakla je da je usvajanje Zakona o socijalnom preduzetništvu od suštinskog značaja za razvoj ovog sektora u Srbiji. Ipak, praksa pokazuje da sam zakon nije dovoljan da bi se omogućio pravilan razvoj i podrška ovim preduzećima. Irena Đorđević Šušić iz NALED-a naglasila je da je cilj njihovog Haba socijalnog preduzetništva da poboljša primenu Zakona u praksi i podrži biznise koji imaju društvenu misiju.
Socijalna preduzeća se, generalno, fokusiraju na rešavanje društvenih problema, kao što su zapošljavanje marginalizovanih grupa, održivost životne sredine i unapređenje kvaliteta života zajednica. U Srbiji, međutim, mnogi od ovih preduzeća se suočavaju sa preprekama u formalizaciji svog statusa. To može biti rezultat nedostatka informacija, administrativnih barijera ili nedovoljne podrške lokalnih samouprava.
Na konferenciji je takođe razgovarano o važnosti umrežavanja i razmene iskustava među socijalnim preduzećima, kao i o mogućnostima finansiranja. Mnogi učesnici su naglasili potrebu za jačanjem kapaciteta ovih preduzeća kako bi mogla efikasnije da funkcionišu i doprinosi razvoju zajednica.
Jedan od ključnih problema sa kojima se socijalna preduzeća suočavaju jeste i nedostatak pristupa finansijskim sredstvima. Iako postoje različiti fondovi i programi podrške, često je teško doći do potrebne finansijske pomoći, naročito za nova preduzeća koja nemaju uspostavljenu reputaciju ili uspešnu istoriju poslovanja.
Pored toga, učesnici su se osvrnuli na važnost edukacije i obuke u oblasti socijalnog preduzetništva. Ove aktivnosti su neophodne kako bi se podigla svest o značaju socijalnih preduzeća, ali i kako bi se obezbedila potrebna znanja i veštine za pokretanje i vođenje ovakvih biznisa.
U tom smislu, NALED i druge organizacije su najavile niz radionica i obuka koje će biti usmerene na unapređenje znanja i veština preduzetnika u ovoj oblasti. Takođe, planira se i umrežavanje sa sličnim organizacijama iz drugih zemalja, kako bi se razmenila najbolja praksa i iskustva.
Društvena odgovornost i etičko poslovanje postaju sve važniji u savremenom poslovanju, a socijalna preduzeća predstavljaju odličan primer kako se poslovanje može uskladiti sa društvenim vrednostima. U Srbiji, međutim, potrebno je raditi na stvaranju povoljnijeg okruženja za razvoj ovih preduzeća, kako bi se omogućilo da doprinos društvu bude još veći.
U zaključku, konferencija je jasno pokazala da postoji veliki potencijal za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji. Međutim, kako bi se ostvarila puna korist od ovog potencijala, neophodno je unaprediti pravni okvir, obezbediti podršku i sredstva, kao i raditi na edukaciji i umrežavanju preduzetnika. Ovo su ključni koraci ka jačanju socijalnog preduzetništva, koje može biti značajan faktor u razvoju lokalnih zajednica i društva u celini.
