Beograd – U okviru manifestacije „Dani Moskve u Beogradu“, predstavnik Grada Beograda, urbanista Marko Stojčić, i delegacija uprave grada Moskve položili su danas venac na spomeniku poznatom ruskom arhitekti Nikolaju Krasnovu, koji se nalazi u parku „Mali Tašmajdan“. Ovaj događaj je deo proslave kulturnih veza između Srbije i Rusije, a spomenik je postavljen 2019. godine u čast Krasnova, koji je ostavio značajan trag u arhitektonskom nasleđu Beograda i Srbije.
Stojčić je prilikom polaganja venca naglasio važnost Krasnovog dela i njegovog doprinosa istoriji Beograda. „Krasnov je iza sebe ostavio veliki broj dela koja danas čine kulturno nasleđe Srbije,“ rekao je on. On je istakao da je spomenik postavljen u blizini jednog od najvažnijih objekata koje je Krasnov projektovao – Arhiva Republike Srbije, što dodatno naglašava značaj njegove arhitekture.
Tokom razgovora sa ruskim kolegama, Stojčić je istakao kako su danas imali priliku da razgovaraju o Krasnovu i njegovim delima, koja su ostavljena u Srbiji i Rusiji. On je dodao da je beogradska delegacija imala čast da sa ruskim kolegama oda počast jednom velikom čoveku koji je iz Carske Rusije došao u Beograd i ostavio značajan trag. „Ostavio je za sobom veliki broj značajnih objekata koji su pre svega kulturno nasleđe naše zemlje,“ rekao je Stojčić.
Zamenik šefa Odeljenja za spoljnje ekonomske i međunarodne poslove Moskve, Vjačeslav Manujlov, položio je venac ispred grada Moskve. Krasnov je bio ruski arhitekta koji je, nakon oktobarske revolucije, emigrirao u Srbiju, gde je ostavio neizbrisiv trag svojim delima. Njegov doprinos arhitekturi Beograda uključuje projekte poput palate Ministarstva finansija Kraljevine Jugoslavije, koja je danas zgrada Vlade Srbije, kao i zgrade Arhiva Srbije.
Pored toga, Krasnov je projektovao i palatu Ministarstva šuma i ruda, kao i Ministarstva poljoprivrede i voda Jugoslavije, gde se danas nalazi Ministarstvo spoljnih poslova. Obnovio je i Crkvu Ružicu na Kalemegdanu, a takođe je bio zadužen za unutrašnje uređenje Doma Narodne Skupštine u Beogradu.
Krasnov je takođe ostavio značajan doprinos van Srbije. Njegov rad uključuje izradu spomen-kosturnica na ostrvu Vidu, podignute u čast palim srpskim vojnicima u Prvom svetskom ratu, kao i uređivanje solunskog Zejtinlika. Po želji Kralja Aleksandra Karađorđevića, rekonstruisao je Njegoševu zavetnu crkvu na Lovćenu, koja je srušena 1972. godine, a na njenom mestu je izgrađen Njegošev mauzolej 1974. godine.
Krasnov je projektovao i unutrašnje uređenje Crkve Svetog Đorđa na Oplencu, gde je izradio celokupan dekor crkve, usklađen sa programom mozaika. Preminuo je 8. decembra 1939. godine u Beogradu i sahranjen je na ruskoj parceli beogradskog Novog groblja. Ulica u Beogradu takođe nosi njegovo ime, a 2016. godine postavljena je spomen-ploča u njegovu čast, dok je 2019. godine podignut i spomenik u parku „Mali Tašmajdan“, koji gleda u zgradu Arhiva Srbije, jedno od najvažnijih projekata ruskog arhitekte.
Ova manifestacija ne samo da slavi doprinos Nikolaja Krasnova srpskoj arhitekturi, već i učvršćuje kulturne i istorijske veze između Srbije i Rusije. Stojčić je za kraj istakao: „Još jednom mu se zahvaljujemo za sve ono što je uradio za naš grad, naš narod i našu zemlju.“ Ovakvi događaji podsećaju na značaj kulturne saradnje i očuvanja nasleđa koje povezuje dve nacije.
