Većina posetilaca ovogodišnjeg Sajma knjiga možda nije svesna da se, samo nekoliko stotina metara od hala 1 i 4, gde se održava smotra pisane reči, nalazi književno blago – izložba starih i retkih knjiga. U staklenim vitrinama, pod neonskim svetlom, izložene su knjige koje su preživele vekove. Od „Kine“ Atanasijusa Kirhera iz 17. veka, prvog prevoda „Čiča Tomine kolibe“ do prve srpske foto-monografije koju je uradio Đorđe Stojanović.
Izložbu u okviru Ekspo plejgraunda, u zasebnom delu kompleksa, kao deo kampanje „Čitaj za čovečanstvo“ priredio je dr Adam Sofronijević, zamenik upravnika Univerzitetske biblioteke u Beogradu i savetnik za kulturne programe „Ekspo 2027“. On ističe da su na izložbi prvi put predstavljena dela iz kolekcije Srpskog instituta za kulturnu diplomatiju. „Izabrali smo osam knjiga, po jednu za svaki dan sajma. One svedoče o istorijskim trenucima u kojima je pisana reč spajala narode, ideje i epohe“, naglašava Sofronijević.
Najstarija knjiga na izložbi je „Kina“ nemačkog jezuite Atanasijusa Kirhera, koja se smatra jednim od najznačajnijih evropskih dela 17. veka o Kini. Objavljena je 1667. godine u Amsterdamu. „Ovo je prva knjiga preko koje je moderna Evropa upoznala Kinu na sveobuhvatan i pretežno istinit način“, kaže Sofronijević, dodajući da je to izuzetno redak i vredan primerak prvog izdanja koje je promenilo istoriju i čiji trag i danas oblikuje neke od najvažnijih međunarodnih odnosa.
Na izložbi se nalazi i prvo izdanje na srpskom jeziku „Čiča Tomine kolibe“ iz 1853. godine, objavljeno samo godinu dana posle prvog izdanja u SAD. Sofronijević ističe da se ova knjiga brzo našla pred srpskim čitaocima, što ukazuje na težnju srpskog društva za slobodom i pravdom. Ovo izdanje je posebno i po tome što je prevodilac Milan D. Rašić, zaboravljeni prosvetitelj, objavio knjigu u šest svezaka kako bi kreditirao kupce, želeći da ova knjiga ima što više čitalaca.
Izložena je i prva srpska knjiga o ratovanju iz 1885. godine, autora Stanojla Stokića, kojeg bi mogli nazvati srpskim Sun Cu ili Klauzevicem, pošto je prvi u našem narodu na organizovan i verodostojan način obradio temu rata i ratovanja. Tu je i izuzetno redak primerak luksuznog prvog izdanja prve foto-monografije Srbije „Srbija u slikama“ Đorđa Stanojevića. On se tokom Prvog svetskog rata upoznao sa fotografijom na međunarodnoj izložbi elektrike u Parizu 1881. godine, a na međunarodnoj izložbi Balkana 1907. godine u Londonu predstavio je Srbiju sa 99 fotografija, što se smatralo jednim od najpotpunijih međunarodnih predstavljanja naše zemlje do tada.
Sofronijević naglašava važnost čitanja štampanih knjiga, govoreći da ono gradi osobinu neodustajanja. „Da bismo pročitali knjigu, moramo joj ostati verni satima. Od čitanja ne odustajemo do poslednje stranice“, objašnjava on. U digitalnom svetu, gde svake sekunde tražimo korisniju i bolju alternativu, opseg pažnje je postao kraći od minuta. „Zbog toga je čitanje štampanih knjiga postalo od prvorazrednog društvenog značaja“, dodaje on.
Sofronijević je takođe predstavio zvanični dokument britanskog parlamenta o bombardovanju Beograda 1862. godine, objavljen po naredbi kraljice Viktorije. Ovo je prvi put u istoriji Srbija bila tema parlamentarne rasprave u Britaniji. Na izložbi se može videti i „Istorija Vizantije“, mašinom kucani udžbenik profesora Dragutina Anastasijevića, osnivača Katedre za vizantologiju 1906. godine, kao treće u Evropi, nakon Minhena i Sorbone.
U čitaonici Ekspo igrališta posetioci imaju priliku da prelistaju primerke knjiga iz porodičnih biblioteka poznatih intelektualaca i umetnika, koje je obezbedilo Udruženje „Adligat“. Na policama su knjige Mihaila Petrovića Alasa, Pavla Vuisića, grofa Ilje Kutuzova, Ružice Sokić i drugih istaknutih ličnosti.
Kampanja „Čitaj za čovečanstvo“ predstavlja prvi korak na putu povratka knjige u ruke čitaoca, sa ciljem da se izgrade navike neodustajanja. „Pitanje ratova, društvenih sukoba, klimatskih promena i ekonomskih sankcija ne mogu se smisleno razmatrati bez čitanja“, zaključuje Sofronijević, naglašavajući da čitanje nije samo važno za pojedinca, već i za čitavo društvo.
