Međunarodna studija, koja je okupila više od 50 istraživača, otkrila je da su temperature okeana u 2025. godini dostigle rekordne visine. Tokom protekle godine, mora su akumulirala više toplote nego u bilo kojoj prethodnoj godini otkako su započeta merenja. Izveštaj, koji je objavljen u naučnom časopisu „Advances in Atmospheric Sciences“, sprovele su institucije poput Instituta za morske nauke Nacionalnog istraživačkog saveta u Rimu i Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju u Bolonji.
Prema prikupljenim podacima, ukupno povećanje toplotnog sadržaja okeana iznosilo je 23 triliona džula. Ova količina energije jednaka je onoj koju je globalna ekonomija potrošila tokom 37 godina. Ovi rezultati potvrđuju zabrinjavajuće trendove u vezi sa klimatskim promenama i globalnim zagrevanjem, koji se sve više manifestuju kroz ekstremne vremenske uslove i promene u ekosistemima.
Istraživanje je analiziralo podatke iz vodećih međunarodnih istraživačkih centara, uključujući Institut za atmosfersku fiziku pri Kineskoj akademiji nauka, Copernicus Marine i NOAA/NCEI. Ove grupe su potvrdile da je tokom 2025. godine toplotni sadržaj okeana (OHC) dostigao najviši nivo zabeležen u istoriji, što ukazuje na trajno nakupljanje toplote u okeanima.
Važno je napomenuti da zagrevanje okeana nije jednoliko. Različita područja se zagrevaju različitim brzinama. U 2025. godini, oko 16 procenata površine globalnog okeana dostiglo je rekordno visok OHC, dok je oko 33 procenta zabeležilo jedno od tri najtoplija mesta u svojoj istoriji. Najtoplija područja uključuju tropske delove, kao i Južni Atlantski i Severni Tihi okean, kao i Južni okean.
Trendovi zagrevanja okeana postali su izraženiji od 1990-ih godina, u poređenju sa ranijim periodima. Povećanje OHC u gornjih 2.000 metara okeana pokazuje stabilnost u poslednjim decenijama, ali se može primetiti blagi porast brzine tog povećanja. Ovaj fenomen dodatno ukazuje na hitnost delovanja kako bi se smanjili efekti klimatskih promena na globalnom nivou.
U poslednjih devet godina, toplotni sadržaj okeana je svaki put dostigao rekordne visine, što dodatno naglašava potrebu za globalnom akcijom u borbi protiv klimatskih promena. Kako se temperatura okeana nastavlja povećavati, to će imati značajne posledice na klimatske obrasce, ekosisteme i ljudsku aktivnost.
Povećanje toplotnog sadržaja okeana može dovesti do podizanja nivoa mora, što preti obalnim zajednicama širom sveta. Takođe, može uticati na obrasce oluja, smanjujući predvidivost vremenskih uslova i povećavajući rizik od prirodnih katastrofa. Na primer, jači uragani i tropske oluje mogu postati češći i intenzivniji zbog viših temperatura okeana.
Osim toga, zagrevanje okeana može ugroziti morski život. Mnoge vrste riba i drugih morskih stvorenja zavise od specifičnih temperaturnih uslova, a promene u tim uslovima mogu dovesti do poremećaja u ekosistemima. Povećana temperatura može takođe uticati na korale i druga staništa, što bi moglo imati dalekosežne posledice za biološku raznolikost.
Kako se globalne temperature i dalje povećavaju, važno je da vlade, naučnici i zajednice rade zajedno na smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ove mere su od suštinskog značaja za očuvanje okeana i očuvanje ekosistema koji zavise od njih. Samo kroz kolektivne napore možemo se boriti protiv klimatskih promena i osigurati održivu budućnost za sve nas.
U svetlu ovih nalaza, postoji hitna potreba za promenama u politici i strategijama održivosti kako bi se smanjili negativni uticaji klimatskih promena i osigurala zaštita okeana i njihovih resursa.
