Pripremni radovi za gradnju tunela u Beogradu, koji će povezati Dunavsku i Savsku padinu, počeće krajem godine, a završetak se planira do 2030. godine. Ovaj tunel, dužine dva kilometra, obezbediće direktnu vezu između Bulevara Despota Stefana i parka Luke Ćelovića, koji se nalazi pored Ekonomskog fakulteta. Dejan Divac, direktor Instituta „Jaroslav Černi“ i predsednik Srpskog društva za tunele, istakao je značaj ovog projekta, koji je u planu više od 70 godina.
Tunel će omogućiti lakši pristup naseljima sa dunavske strane, kao što su Karaburma i Mirijevo, kao i Pančevu, bez potrebe za prolazom kroz centar grada. „Tunel će počinjati u Ulici Despota Stefana, prolaziti ispod Gavrila Principa i završavati se u parku Luka Ćelovića. Odatle će se saobraćajnica nastaviti ka Karađorđevoj ulici, što će značajno skratiti vreme putovanja ka Novom Beogradu i Zemunu,“ dodao je Divac.
Projektovan je kao sistem dva paralelna tunela sa po dve saobraćajne trake, što će omogućiti intenzivan protok saobraćaja i smanjenje gužvi u glavnom gradu. Pre nego što započnu glavni radovi, neophodni su pripremni radovi na dunavskoj strani, gde će se postaviti ulazni šaht za TBM mašinu, koja će kopati tunel. Divac je naglasio da će pripremni radovi trajati otprilike godinu i po dana.
„Važno je da se obave pripremni radovi koji su veoma kompleksni, jer će se sa te strane pokrenuti TBM mašina. Da bi ona mogla da startuje, mora da se napravi ulazni šaht u veoma prometnoj Ulici Despota Stefana,“ pojasnio je Divac. Takođe, on je ukazao na to da će tokom radova biti obezbeđene tri do četiri saobraćajne trake potpuno slobodne, čime će se smanjiti gužve.
Govoreći o bezbednosti tokom radova, Divac je naglasio da se primenjuju najsavremenije metode gradnje. „Primena TBM tehnologije olakšaće proces, jer je ranije gradnja tunela bila mnogo teža i kompleksnija,“ rekao je. Po završetku radova, građanima će biti potrebno samo nekoliko minuta da prođu od jednog do drugog kraja tunela, što će predstavljati značajnu uštedu vremena.
Takođe, Divac je govorio o topčiderskom tunelu, koji je deo Unutrašnjeg magistralnog poluprstena oko Beograda. Ovaj tunel takođe će značajno olakšati saobraćaj u gradu. „Svi veliki gradovi nastoje da saobraćajnice postave pod zemlju kako bi rasteretili površinske ulice i unapredili mobilnost,“ dodao je.
Na pitanje o ažurnosti evidencija o podzemnim instalacijama u Beogradu, Divac je rekao da postoji katastar instalacija, ali se koriste i savremene tehnologije poput georadara kako bi se izbegla iznenađenja prilikom radova i kako bi se planirala dislokacija instalacija na najbolji način. „Gradnja tunela zahteva pažljivo istraživanje postojećih instalacija, od vodovoda i kanalizacije do elektro i telekomunikacionih mreža,“ istakao je.
Zbog starosti Beograda, Divac je naglasio važnost istraživanja postojećih instalacija pre početka gradnje. „Postoje tehnologije kao što su georadar, koje mogu pomoći da se proveri šta se sve nalazi na određenoj mikrolokaciji. Na osnovu tih podataka, pravimo planove za izmestanje instalacija,“ rekao je Divac.
Ova investicija u infrastrukturu ne samo da će poboljšati mobilnost građana, već i doprineti razvoju celog Beograda, čime će se stvoriti povoljniji uslovi za život i rad u ovom dinamičnom gradu.
