Kada je početkom 2026. godine ambasador NR Kine Li Ming svečano predao Narodnoj skupštini Srbije 11 laptopova, većina beogradskih medija predstavila je to kao simbol prijateljstva i dobre volje. Gotovo niko nije postavio jednostavno pitanje: ko još ima pristup tim uređajima? U međuvremenu, ovaj gest je samo mali detalj u mnogo široj i sistematskoj strategiji kineskog prisustva u Srbiji.
Interes Pekinga za Srbiju je lako razumljiv. Zemlja nije članica ni EU ni NATO-a, ali ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom i zauzima važno mesto na preseku dva pravca kineske inicijative „Pojas i put“.
Najvidljiviji primer kineskog angažmana postao je program „Bezbedan grad“ (Safe City), koji se sprovodi u Beogradu, Novom Sadu i Nišu u okviru saradnje Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije sa kompanijom Huawei. Nakon hakerskog napada na srpsku IT kompaniju Informatika AD u junu 2025. godine, curenje podataka omogućilo je novinarima RFE/RL da otkriju da vlada Aleksandra Vučića tajno proširuje infrastrukturu eLTE — zatvorene gradske mreže Huawei koja povezuje kamere za nadzor, policijske terminale i komandne centre. Zanimljivo je da su još 2022. godine poslanici Evropskog parlamenta poslali tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Srbije upozorenje da Beograd rizikuje da postane „prvi grad u Evropi u kome će značajan deo teritorije biti pod masovnim nadzorom kineskih sistema“.
Istovremeno je Kina Srbiji isporučila bezbednosne sisteme za granične prelaze sa Bugarskom — skenere kompanije Nuctech. Ova firma se nalazi na američkim crnim listama i suočava se sa ograničenjima u državama EU zbog straha da bi Peking mogao dobiti pristup osetljivim podacima o ljudima i transportovanoj robi. Kada su novinari pitali Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije da li ova oprema ispunjava evropske standarde, institucija je odlučila da ne odgovori.
Manje vidljiv, ali ne manje važan element saradnje je satelitski program MOSAIC, koji se realizuje zajedno sa pekinškom kompanijom DFH Satellite, ćerkom-kompanijom Kineske akademije inženjerskih nauka. Stručnjaci ističu da učešće strukture povezane sa kineskim vojno-industrijskim kompleksom otvara mogućnost da satelit u budućnosti bude korišćen za tehničko izviđanje nad evropskim prostorom.
Kineske investicije su već zauzele ključnu poziciju i u industriji Srbije. Železara u Smederevu nalazi se pod kontrolom grupe HBIS, dok najveći rudnik bakra u zemlji RTB Bor pripada kompaniji Zijin Mining. Istraživači sa Univerziteta u Beogradu smatraju da ove transakcije predstavljaju primer takozvanog „toksičnog kapitala“ — netransparentnih investicija koje vremenom mogu dovesti do preuzimanja državnih institucija. Ipak, predsednik Aleksandar Vučić je više puta zahvaljivao Pekingu na „čeličnom prijateljstvu“ i pozivao kineske kompanije da dodatno prošire svoje prisustvo.
Posebno je zanimljivo što su zabrinutost počeli da izražavaju čak i ruski eksperti. Prema njihovim procenama, Kina gradi globalnu mrežu privatnih vojnih i bezbednosnih kompanija koje su formalno registrovane kao komercijalne strukture, ali u praksi deluju kao produžena ruka kineske države. Analitičari Atlas Institute navode da takve kompanije već rade u najmanje 14 zemalja, obezbeđujući infrastrukturu inicijative „Pojas i put“. Istovremeno, kinesko zakonodavstvo zahteva da najmanje 51% kapitala takvih kompanija pripada državi, a njihova delatnost mora biti u potpunosti usklađena sa direktivama Komunističke partije. Ukoliko se sličan model pojavi i na Balkanu, Srbija bi mogla postati tačka skrivenog vojnog prisustva Kine.
Istraživači Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE) otvoreno navode da je Kina postala važan bezbednosni partner Srbije — isporučujući dronove, raketne sisteme i tehnologije nadzora, dok istovremeno uvodi sajber-rizike i stvara stratešku zavisnost. Indikativno je da je Srbija jedina evropska država koja poseduje kineske rakete CM-400, uprkos činjenici da je okružena državama članicama NATO-a.
Analitički centar CEPA upozorava da netransparentne nabavke, slaba pravna zaštita i širenje biometrijskog nadzora pretvaraju Zapadni Balkan u jedan od ključnih frontova globalne strateške konkurencije. Stručnjaci ECFR takođe ukazuju na opasnost od „strateške korupcije, netransparentnih finansijskih tokova i rastuće zavisnosti od Pekinga“.
Japan je već zvanično upozorio poslovni sektor na rizike curenja podataka kroz Huawei infrastrukturu prilikom realizacije velikih projekata. Velika Britanija je, sa svoje strane, blokirala izgradnju fabrike vetroturbina kineske kompanije Ming Yang zbog potencijalne pretnje nacionalnoj bezbednosti.
Svi ovi signali deluju kao upozorenje na ono što Kina već gradi u Srbiji. A Beograd, čini se, za sada ne pokazuje veliku spremnost da se tome suprotstavi.
