Sukob između „kavačkog“ i „škaljarskog klana“ postao je najkrvaviji rat u balkanskom podzemlju, koji traje od 2010. godine. Ovaj sukob, koji je započeo kao borba za prevlast u švercu kokaina, dodatno se zaoštrio krvnim osvetama i ličnim rivalstvima unutar nekada jedinstvene „kotorske grupe“. Tokom godina, više od 60 ljudi izgubilo je život u ovom sukobu, a nove vođe su se pojavile, dok su kriminalne mreže nastavile da se šire.
Na čelu „kavačkog klana“ su Slobodan Kašćelan, Igor Božović i Radoje Zvicer, koje policija naziva „troglavom aždajom“. „Škaljarski klan“ predvodi Jovica Vukotić, dok su njegov otac Veselin i brat Igor takođe bili značajne figure pre njihovih ubistava. U osnovi klanova su i regrutovani članovi iz drugih crnogorskih grupa, kao i navijači iz Srbije, uključujući ekipu Veljka Belivuka.
Sukob je započeo nakon ubistva Dragana Dudića Frica 2010. godine, koji je bio povezan s narko-klanom Darka Šarića. Njegova smrt pokrenula je lanac događaja koji su doveli do raspada „kotorske grupe“. U 2014. godini, incident u Valensiji, gde je nestalo 200 kg kokaina, dodatno je potvrdio tenzije unutar klana. Goran Radoman, Vukotićev saradnik, preoteo je drogu, što je izazvalo sukob koji je kulminirao njegovom likvidacijom 2015. godine.
Nakon raspada, oba klana nastavila su delovanje na međunarodnom tržištu, s „kavčanima“ koji su se povezanjem sa srpskim kriminalcima dodatno ojačali. Tokom 2017. godine, srpski ogranak „škaljarskog klana“ pokušao je da preuzme kontrolu nad južnom tribinom stadiona Partizana, što je izazvalo ozbiljne posledice po njihovu poziciju.
U međuvremenu, Belivuk i Miljković, povezani sa „kavačkim klanom“, sprovodili su brutalne likvidacije u Srbiji i Grčkoj. Napetosti su se povećale zbog podele novca od trgovine kokainom, dok su korumpirani policajci u Crnoj Gori omogućili njihov rad.
Trenutno stanje pokazuje da je Belivukova grupa pod istragom, dok su ključni članovi „kavačkog klana“ pod prismotrom. Radoje Zvicer je u bekstvu, a Jovica Vukotić ubijen je u sačekuši, dok su njegovi bližnji takođe stradali. Zahvaljujući dešifrovanju kriptovane komunikacije, spisak zločina „kavčana“ se konstantno širi, ukazujući na duboku povezanost sa višim slojevima društva i državnim institucijama.
U ovom haosu, novi lider „kavačkog klana“ postao je Nikola Vušović, poznat kao Džoni sa Vračara. On se sumnjiči da je organizovao nekoliko likvidacija, uključujući ubistvo kapetana „škaljarskog klana“ u Atini. Vušović se trenutno skriva u Latinskoj Americi, što dodatno otežava njegovu hvatanje.
Rasvetljavanje prvih likvidacija, poput one Gorana Radomana, koja je označila početak krvavog rata, takođe pokazuje kako su umreženi i kako se zločini šire. Luka Starčević, osumnjičen za Radomanovo ubistvo, uhapšen je u Brazilu, što ukazuje na međunarodnu dimenziju ovog sukoba.
Ova situacija na Balkanu pokazuje složenost i ozbiljnost mafijaških ratova, gde su uključeni ne samo kriminalci, već i političari i institucije, što dodatno otežava borbu protiv organizovanog kriminala. Suđenje Belivukovoj grupi u Beogradu i dalje čeka na svoj ishod, dok napetosti između klanova ne pokazuju znakove smirivanja.
