Najave predsednika Aleksandra Vučića da će u narednim mesecima napustiti svoju poziciju ponovo su pokrenule spekulacije o njegovom mogućem povratku na mesto premijera Srbije. U trenutku kada Mađarska menja svoj Ustav kako bi sprečila večnu vlast jednog čoveka, postavlja se pitanje da li bi Srbija, po uzoru na svoje susede, trebala da izmeni Ustav i ograniči broj mandata predsednika Vlade.
Predsednik Vučić je najavio svoju ostavku na mestu predsednika Republike u narednih nekoliko meseci, što je dovelo do očekivanja raspisivanja izbora koji su takođe najavljivani već mesecima. Mnogi analitičari ističu mogućnost da će Vučić, nakon što napusti predsedničku funkciju, ponovo postati premijer.
Prema Ustavu Republike Srbije, premijer predstavlja najjaču izvršnu vlast u zemlji, što ide u prilog Vučiću, budući da su kritike opozicije usmerene na to da je predsednik Republike pre svega ceremonijalna figura. Povratkom na mesto premijera, Vučić bi zadržao značajnu kontrolu nad političkim procesima u zemlji, ne kršeći pri tom Ustav.
Ingerencije i mandat predsednika Vlade su jasno definisani Ustavom i Zakonom o Vladi. Mandat započinje polaganjem zakletve pred Narodnom skupštinom, dok Zakon propisuje situacije u kojima mandat može prestati, kao što su ostavka ili izglasavanje nepoverenja. Međutim, zakon ne određuje ograničenje broja mandata koje jedna osoba može obavljati na ovoj funkciji.
Ana Brnabić, bivša premijerka i trenutna predsednica Narodne skupštine, nosi titulu premijera sa najdužim neprekidnim stažom, obavljajući tu funkciju šest godina i devet meseci. Mađarska, s druge strane, nedavno je usvojila promenu Ustava koja onemogućava Viktoru Orbanu da se ponovo kandiduje za premijera nakon što je već bio na toj funkciji više od osam godina. Amandman stipulira da svaki premijer mora napustiti svoju funkciju nakon dva mandata.
Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, smatra da ograničavanje mandata nije dobar pristup za Srbiju. On objašnjava da legitimitet vlade u parlamentarnim demokratijama dolazi iz parlamentarne većine, a ne iz direktnog izbora građana. Takođe naglašava da su ključni problemi u Srbiji slabost institucija koje bi trebale da kontrolišu političku moć, a ne dugotrajnost mandata.
Beširi upozorava da bi ustavne promene koje na prvi pogled deluju privlačno mogle biti više politički simbol nego stvarno rešenje. On tvrdi da problem slabe demokratije ne može biti rešen populističkim ustavnim odredbama, već jačanjem institucija i mehanizama društvene kontrole vlasti.
Nedim Sejdinović, novinar Vremena, dodaje da je promjena mandata premijera u Mađarskoj rezultat dugogodišnjeg vladanja Viktora Orbana, koji je uspostavio visoko koruptivan i despotski sistem. On smatra da bi sve državne funkcije trebalo vremenski ograničiti, kako ne bi postale privatne prćije pojedinaca.
Sejdinović ističe da se Srbija nalazi na prekretnici i upozorava da bi, ukoliko ne dođe do političkih promena, Vučić mogao postati balkanski Lukašenko ili Putin. Čak ni ograničenje mandata premijera ne bi moglo sprečiti zloupotrebu vlasti, jer su poznati primeri diktatora koji su menjali funkcije kako bi izbegli ograničenja.
On zaključuje da ukoliko Vučić uspe da ostvari svoje planove, ustav i zakoni će postati još manje relevantni nego što su danas. U ovoj situaciji, očigledno je da su promene u institucijama, a ne samo u zakonima, ključne za očuvanje demokratije u Srbiji. Ove rasprave pokreću pitanja o budućnosti političkog sistema, u kojem se očekuje jačanje institucija kao jedini način za osiguranje dugoročne stabilnosti i demokratije.
