LONDON – Pretnje američkog predsednika Donalda Trampa o uvođenju dodatnih carina na robu iz evropskih zemalja izazivaju zabrinutost među članicama Evropske unije, koje su se okupile kako bi izrazile solidarnost i zajednički odgovor na ovu situaciju. U zajedničkom saopštenju, osam evropskih zemalja – Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Holandija, Norveška, Švedska i Velika Britanija – upozorile su da ovakve pretnje mogu dovesti do „opasne silazne spirale“ u transatlantskim odnosima.
Tramp je najavio da će od 1. februara uvesti carine od 10 procenata na uvoz iz ovih zemalja, koje su, prema njegovim rečima, poslate vojnike na Grenland kao deo danske vojne misije. Ova najava dolazi u svetlu njegovih ranijih komentara o želji da SAD preuzmu kontrolu nad Grenlandom, koji je autonomna danska teritorija.
U zajedničkom saopštenju, evropske zemlje su istakle da su „u potpunoj solidarnosti sa Danskom i narodom Grenlanda“ i naglasile važnost očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Ove države su se obavezale na jedinstven i koordinisan odgovor na Trampove pretnje, naglašavajući da će nastaviti da rade zajedno kako bi se osigurao mir i stabilnost u regionu.
Finski premijer Peteri Orpo izjavio je da su Trampove pretnje ozbiljna stvar, naglašavajući potrebu za koordinacijom među evropskim liderima. On je ukazao na to da su Sjedinjene Američke Države i dalje važan partner za Finsku, iako je izrazio zabrinutost zbog Trampovih nepredvidivih akcija.
Norveški premijer Jonas Gar Stere takođe je pozvao na oprez, ističući da trgovinski rat ne bi koristio nikome. On je poručio da je neophodno izbeći eskalaciju sukoba koja bi mogla imati dalekosežne posledice.
Nemački ministar finansija Lars Klingbajl je naglasio da Nemačka i njeni evropski partneri neće dozvoliti da ih američki predsednik ucenjuje. On je istakao da Berlin želi zajednička rešenja sa SAD, ali ne po cenu suvereniteta.
Irska ministarka spoljnih poslova Helen Mekenti kritikovala je Trampove pretnje carinama, nazivajući ih „potpuno neprihvatljivim i duboko žalosnim“ potezom. Ona je podsetila na osnovne principe Povelje UN koji se moraju poštovati, naglašavajući da je budućnost Grenlanda stvar koja treba da bude odlučena od strane Danske i grenlandskog naroda.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je da je Trampova najava carina greška, naglašavajući da bi dodatne sankcije bile neproporcionalne. Francuski predsednik Emanuel Makron, s druge strane, planira da traži aktiviranje instrumenta Evropske unije za borbu protiv prinude u slučaju da Tramp zaista uvede carine.
U međuvremenu, bivši šef NATO-a Anders Fog Rasmusen upozorio je na opasnosti koje Trampove izjave mogu doneti, tvrdeći da koriste jezik sličan onom koji koriste „gangsteri“ u Rusiji i Kini. Ovakve pretnje bi, prema njegovim rečima, mogle značajno oslabiti međunarodni poredak.
Trampove pretnje izazvale su hitnu reakciju Evropske unije, koja je zakazala sastanak ambasadora kako bi razmotrila situaciju i pripremila zajednički odgovor. Evropski lideri su naglasili da bi dodatne carine potkopale transatlantske odnose i izazvale dodatne tenzije.
Ova situacija se odvija u trenutku kada su odnosi između SAD i Evrope već napeti zbog različitih politika i pristupa u oblasti trgovine, bezbednosti i međunarodnih odnosa. S obzirom na sveobuhvatne posledice koje bi Trampove odluke mogle izazvati, evropski lideri su odlučili da se okupe i zajednički rade na očuvanju svojih interesa i suvereniteta.
